Povezanost gvožđa u spanaću i dioksina u vazduhu

PR članak

Jasno, najdelotvornije su poluistine. Recimo, razumno je pretpostaviti da preterano masna ishrana nije zdrava. Ali, da li je zdravo puter potpuno zameniti margarinom? Ili, da li zbog toga što se hemijske formule margarina i plastike neznatno razlikuju treba da zaključimo da je jedenje margarina isto što i jedenje plastike? Neprebrojivo mnogo priloga o ovim i sličnim temama lako se može naći jednostavnom pretragom po internetu.

Uverenja o tome da li je nešto zdravo ili nije često nastaju usled greške koja je posledica neznanja.

Dobar primer je spanać. Svi „znaju“ da je čudesni sastojak u ovoj biljci, od koje Popaj postaje nepobediv, gvožđe, kojim je, po predanju, ona izuzetno obdarena. A predanje je nastalo jer izvestioci naučnih istina nisu znali da je ispis .02 jednak 0,02, a ne 0,2, pa je spanaću pripisana 10 puta veća količina gvožđa od one koju on stvarno ima.

Kakve, međutim, ima veze gvožđe u spanaću sa dioksinima u vazduhu? I šta su to dioksini uopšte?

Kao ključne činjenice Svetska zdravstvena organizacija o dioksinima navodi sledeće:

• Dioksini su grupa hemijskih jedinjenja koja su trajni zagađivači životne sredine.

• Dioksini su rasprostranjeni svuda u okruženju i akumuliraju se u lancu ishrane, uglavnom u masnom tkivu životinja.

• Više od 90% izloženosti ljudi je preko hrane, uglavnom mesa i mlečnih proizvoda, ribe i školjki. Mnoge nacionalne vlasti imaju programe za praćenje ponude hrane.

• Dioksini su veoma toksični i mogu izazvati reproduktivne i razvojne probleme, oštetiti imunološki sistem, ometati hormone i uzrokovati rak.

• Zbog sveprisutnosti dioksina, svi ljudi su im posredno izloženi, pri čemu se od toga ne očekuje uticaj na ljudsko zdravlje. Međutim, zbog veoma toksičnog potencijala, neophodno je preduzeti mere za smanjenje postojeće posredne izloženosti.

• Sprečavanje ili smanjenje izloženosti ljudi najbolje se sprovodi merama usmerenim na njihov izvor, odnosno strogim kontrolama industrijskih procesa radi smanjenja stvaranja dioksina.

Dakle, dioksini (polihlorovani dibenzodioksini) su hemijska jedinjenja koja zagađuju životnu sredinu i nastaju kao uzgredna posledica različitih industrijskih procesa poput topljenja, proizvodnje papira, nekih herbicida i pesticida i slično. Raznose se vazduhom, a talože u vodi i zemljištu.

Jedan od važnih izvora ispuštanja dioksina jeste nekontrolisano spaljivanje otpada i to zbog nepotpunog sagorevanja. Opasnost od značajne emisije dioksina javlja se i kada je, kao u Srbiji, dominantan način „zbrinjavanja“ otpada njegovo odlaganje na deponije. Kako je pokazao primer deponije u Vinči, otpad se može samozapaliti kada ispušta, između ostalog i dioksine.

foto: promo

S druge strane, na vrlo visokim temperaturama (preko 1000°C) u kontrolisanom postupku ispušteni dioksini iz otpada se potpuno razgrađuju. To je i cilj najavljene izgradnje postrojenja za preradu komunalnog otpada i uređenja vinčanske deponije. Jedan od ovakvih tehnoloških postupaka već dostupnih u Srbiji jeste upotreba otpada u cementnim pećima.

Ali, zabrinutost za zdravlje udružena sa površnim povezivanjem otrovnih dioksina sa otpadom ne veruje činjenicama. Dodatno, strah naroda za zdravlje idealna je kulisa za nastup njegovih branitelja, pogotovo ako je zadatak da se neka multinacionalna kompanija spreči u naumu izgradnje postrojenja u kojem će se nešto raditi sa otpadom. Tu svakako, misli narod, a misle i njegovi branitelji, nisu čista posla.

Kao što i misle da je Popaj jak jer jede spanać.

foto: promo