Otkriven jedan od uzroka Kronove bolesti

Ljudski organizam sadrži 90 odsto bakterija organizovanih u zajednice koje nazivamo mikrobiomima. Bogat i raznovrstan skup bakterija, gljivica i virusa koji žive u ljudskom organizmu i deset puta je brojniji od ljudskih ćelija, a funkcioniše kao nevidljivi organ, zove se mikrobiom.

On je izuzetno važan za creva jer se još ranije sumnjalo da disbalans mikrobioma utiče na razvoj brojnih nezaraznih hroničnih stanja i bolesti, gojaznost, depresiju, autizam, alergije, i u najvećem broju slučajeva na bolesti vezane za digestivni trakt.

Mikrobiom štiti od invazije patogenih mikrooganizama, podstiče imunološki odgovor, proizvodnju antimikrobnih faktora, učestvuje u probavnim i respiratornim funkcijama, i podstiče funkciju zaštite kože i sluzokože.

"Saznanja američkih naučnika upućuju na to da bi uklanjanjem dela mikrobioma iz crevnog trakta i ponovnim uvođenjem određenog tipa 'dobrih' bakterija bez enzima ureaze, moglo efikasno da se bori protiv Kronove bolesti", kaže Gari Vu, zamenik direktora odeljenja za gastroenterološka istraživanja medicinskog Univerziteta u Pensilvaniji i glavni autor istraživanja.

"Ako je reč o jednostavnom enzimu odgovornom za neravnotežu, moguće je neutralisati ga. Naša zamisao bila bi da ponovo stvorimo sistem mikrobioma bez bakterija nosilaca enzima ureaze, odgovornih za neravnotežu u crevnoj flori, koju nazivamo disbioza", objasnio je doktor Vu.

Neravnotežu crevne flore mogu da prouzrokuju upale, antibiotici ili nezdrave navike u ishrani. Upravo disbioza crevne flore smatra se najodgovornijom za razvoj Kronove bolesti, ali naučnici još to nisu zvanično potvrdili.

Više studija na miševima i na ljudima pokazalo je da vrsta "loših" bakterija koje se hrane ureom, otrovnim otpadom azota koji se nalazi u debelom crevu, ima značajnu ulogu u razvoju disbioze.

Unos "dobrih" bakterija mogao bi da doprinese zdravoj ravnoteži crevne flore i predstavlja potencijalno uspešnu terapiju u borbi protiv Kronove bolesti.

Od nje samo u SAD boluje skoro milion odraslih osoba i dece.

Istraživanje je objavljeno u časopisu "Science of Translational Medicine".