Nove metode u lečenju migrene

Migrene se mogu javiti u detinjstvu, postati sve češće u adolescenciji, a najčešće se javljaju između 35. i 39. godine života.

Migrene su poremećaj koji utiče na celo telo, a nedavno istraživanje je pokazalo da je reč o "abnormalnom stanju nervnog sistema koje obuhvata nekoliko delova mozga", kaže dr Čarls sa Univerziteta u Kaliforniji. Pre nego što je bilo moguće proučavati funkcije mozga preko magnetne rezonance ili PET skenera, smatralo se da migrene izazivaju otekli, popucali krvni sudovi u lobanji, i da obično napadaju jednu stranu glave. Za uobičajene simptome migrene se uzimaju lekovi koji sužavaju krvne sudove. Oni, međutim, mogu pomoći samo nekim pacijentima, a nije bezbedno da ih koriste ljudi sa srčanim oboljenjima.

Osim toga, tradicionalni lekovi mogu pomoći samo malom broju onih koji pate od ove pojave. To su lekovi koji se prodaju u apotekama, poput „acetaminofena" ili nesteroidnih antiinflamatornih lekova kao što su „ibuprofen" i „naproksen", ali i triptana koji se daju na recept kao što su „imitreks", zatim opioidi koji se ne prepisuju pravilno, i ergot koji se koristi kao sprej za nos. Svi oni imaju nuspojave.

Neurolozi koji se specijalizuju u proučavanju migrena i lečenju sada tretiraju migrene kao poremećaj mozga, sa simptomima i znacima koji se mogu pojaviti jedan ili više dana nakon početka glavobolje i traju čak i ako bol nestane.

Na osnovu novog poimanja ovog problema, sada su dostupni snažniji i manje štetni lekovi, premda neke tek treba odobriti. Da bi bile efikasne koliko je to moguće, nove terapije zahtevaju od pacijenata da reaguju na upozoravajuće znake migrene u tzv. prodromalnoj fazi - kada se javljaju simptomi poput zevanja, iritacije, umora, želje za hranom i osetljivosti na svetlost i zvuk, dan ili dva pre glavobolje.

"Moguće je da su mnoge terapije delotvorne, uključujući i meditaciju i tehnike za opuštanje, koje ne pomažu kada voz napusti stanicu", kaže dr Čarls. Ono što može izazvati migrene kod ljudi koji su im podložni jeste izbegavanje obroka, neredovan unos kofeina, loš san i stres.

"Preventivna terapija trebalo bi da se uzme u obzir ako se migrene javljaju jednom nedeljno ili četiri ili više dana u toku meseca", piše dr Čarls.

Potencijalni lekovi su i lekovi za krvni pritisak poput beta blokatora; antiepileptika kao što je „topiramat" (topamaks), i triciklični antidepresivi kao „imipramine" (tofranil). Takođe, botulinski toksin, ili botoks, u Americi je odobren za lečenje migrena.

Sada postoje i novi lekovi koji deluju na mozak, a koji imaju veoma mali broj nuspojava. To su uređaji koji se drže u ruci ili se nose kao trake za kosu, poput „single-pulse TMS" (koji se koristi za transkranijalnu magnetnu stimulaciju) i „cefaly t-SNS" (za transkutanu električnu nervnu stimulaciju), koji prenose magnetsku ili električnu energiju do nerva kroz lobanju do mozga.

Uskoro će u Americi biti odobrena nova vrsta lekova koji direktno traže peptide za koje se veruje da izazivaju pojavu migrena. To su i monoklonalna antitela koja se daju putem injekcije ili intravenozno, i tzv. CGRP lekovi koji se uzimaju oralnim putem.

Izvor: Nedeljnik.rs