U Srbiji 35.000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa

Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju jednu četvrtinu svih stanovništva u Evropi – više od 120 miliona ljudi. Skoro svaka porodica u Evropi je pogođena reumatskim i mišićno-koštanim bolestima na neki način. Ove bolesti pogađaju više radno sposobnih osoba nego bilo koje druge bolesti.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Reumatske i mišićno-koštano bolesti pogađaju podjednako i muškarce i žene, svih godina, uključujući i decu i bebe. Međutim, neke reumatske bolesti su mnogo češće u određenoj populaciji. Na primer, reumatoidni artritis, sklerodorma, fibromialgija i lupus predominantno pogađaju žene. Spondiloartropatije i giht su češći kod muškaraca. Reumatske bolesti su najveći uzrok bolovanja i ranog penzionisanja i predstavljaju najskuplje bolesti u zdravstvenom i drušveno-ekonomskom sistemu.

Prema rečima dr Mirjane Lapčević, predsednice Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije reumatizam je na prvom mestu oboljenja u Srbiji, tačnije četvrtina stanovnika Srbije boluje od nekog oblika reumatizma. – "Reumatizam je grupa različitih oboljenja koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenske, nezapaljenske i degenerativne."

Reumatskim tegobama su uglavnom zahvaćeni svi zglobovi, pokretni ili nepokretni, vezivno mišićno tkivo, pa i koža, a kao hronična bolest je izuzetno česta kod starih ljudi. Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tle za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju teškoće obolelih. Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.

Međutim, reumatska oboljenja mogu da budu toliko teška da izazovu deformisanje zgloba ili kosti i da pacijent postane skoro nepokretan. Takva reumatska oboljenja pripadaju grupi zapaljenskih artritisa. Jedno od najčešćih i najtežih reumatskih oboljenja je reumatoidni artritis.

"U Srbiji oko 35 000 ljudi boluje od reumatoidnog artritisa, uključujući i više od 2000 dece", ističe dr Lapčević.

"Neprepoznat i neadekvatno lečen reumatoidni artritis (RA) najkasnije za dve godine dovodi do oštećenja zglobova sa posledičnim razvojem invaliditeta. Ovaj proces praćen je veoma specifičnim i nepodnošljivim bolom. Rana dijagnoza RA značajna je za dalji tok te hronične, autoimmune, sistemske bolesti sa nepredvidivim tokom. Iz tih razloga, a kako bi ukazali na problem neblagovremenog postavljanja dijagnoze, ove godine Svetski dan se obeležava pod sloganom 'Ne odlaži zadnji je voz – pregledaj se'", napominje dr Lapčević.

O prirodi bolesti prof. dr Nemanja Damjanov direktor Instituta za reumatologiju Beograd kaže: "Reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja. Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20%). Žene obolevaju tri puta češće nego muškarci. Predispozicija za obolevanje od reumatskih i mišićno-koštanih bolesti se nasleđuje, ali to ne znači da ćete sigurno oboleti. Šanse da se razbolite, ako postoji nasledni faktor, se povećavaju pušenjem, preteranom gojaznošću, sedećim načinom života i ako se bavite poslovima koji više opterećuju zglobove. Simptomi reumatskih i mišićno-koštanih bolesti su različiti: zapaljenje u obliku otoka zglobova, ukočenošću, crvenilom i toplotom u zglobovima, konstantnim bolom u mišićima i zglobovima, osetljivost na bol, ekstreman zamor, nedostatak energije, slabost, osećaj malaksalosti, ukočenost i smanjena pokretljivost i fleksibilnost, deformitet zglobova, simptomi koji pogađaju unutrašnje organe, ali i nevidljivi simptomi kao što su depresija, anksioznost."

Govoreći o lečenju artritisa prof. Damjanov ističe: "Početak lečenja kod zapaljenskih reumatskih bolesti u roku od 12 nedelja, može sprečiti oštećenje i sačuvati funkciju zglobova i organa. Nada za bolesnike obolele od reumatoidnog artritisa su biološki lekovi. Postoje brojna klinička ispitivanja koja su dokazala kliničko i radiografsko usporenje progresije bolesti kod ovako lečenih bolesnika. Biološki lekovi su napravili pravu revoluciju u lečenju reumatoidnog artritisa, jer kod velikog broja bolesnika skoro potpuno uvode bolest u mirnu fazu remisije. Postignuti rezultati u potpunosti opravdavaju sredstva kada je u pitanju biološka terapija. Na žalost, u Srbiji se od 35 000 pacijenata svega nešto više od 1000 obolelih nalazi na biološkoj terapiji koju finansira Republički fond za zdravstveno osiguranje."

Kada su u pitanju socijalni problemi obolelih predsednica Udruženja pacijenata dr Mirjana Lapčević ističe da mnogi stručnjaci ovu bolest upoređuju sa višedecenijskim tamnovanjem, jer najteži bolesnici vremenom gube i radnu sposobnost i bivaju trajno vezani za kuću i život u kući.

"Pacijenti pate od bolova, nemogućnosti da normalno obavljaju svakodnevne radnje i ukupan kvalitet života im se značajno smanjuje. Čak tri četvrtine novodijagnostikovanih pacijenata su u godinama kada su radno sposobni i izloženi su čestim bolovanjima, problemu nezaposlenosti ili neplaniranom prevremenom penzionisanju. Tome treba dodati i da značajan procenat pacijenata sa reumatoidnim artritisom pokazuje znake depresije što otežava ishod bolesti i smanjuje toleranciju na bol. Skorašnja ispitivanja su utvrdila da 17% pacijenata sa reumatoidnim artritisom pati od depresije a gotovo polovina (48%) prijavljuje značajne simptome depresije koji utiču i na pacijenta i na njegovu okolinu. Takođe, pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju povišen rizik od koronarne arterijske bolesti, infekcija i osteoporoze što sve utiče na skraćenje životnog veka. Prema poslednjim istraživanjima urađenim u Srbiji, na uzorku od 3700 bolesnika, potvrđeno je da bol najviše ugrožava kvalitet života obolelih, a potom briga o sebi i odsustvo socijalne komunikacije", zaključuje dr Lapčević.

Na Osmom kongresu Udruženja reumatologa Srbije i Udruženja obolelih od reumatskih bolesti RS (UReS/ORS) septembra 2017. godine u Kragujevcu, kao zajednička tema prikazani su rezultati istraživanja "Neadherenca (neprivrženost terapiji) iz ugla bolesnika i lekara". Anketirano je 200 obolelih i reumatolozi sa Instituta za reumatologiju u Beogradu, Instituta Niška Banja i Specijalna bolnica za reumatske bolesti Novi Sad. Rezultati su potvrdili da postoje značajne razlike između pacijenata i reumatologa u nekim pitanjima. Lekari nisu svesni koliko znače pacijentima i koliko im oni veruju, ali i da svaki peti pacijent nije dovoljno upoznat sa svojom terapijom. Takođe, veliki broj pacijenata ne uzima terapiju u potpunosti kako mi je lekar prepisao, tj. iz raznoraznih razloga preskaču uzimanje terapije bez znanja lekara (zaboravnost, nemogućnost uzimanja terapije i dr.).

Govoreći o rezultatima instraživanja i struka i pacijenti se slažu da ono treba da posluži kao podsticaj za bolju i stalnu edukaciju pacijenata kako bi se aktivno uključili u svoje lečenje.

"Da se ovo ne bi događalo, odnosno da bi terapija bila delotvornija, potrebno je da lekari i ostali zdravstveni profesionalci što više razgovaraju sa pacijentima, a pacijenti da stiču nova znanja i veštine kako bi na najbolji način sproveli predloženo lečenje. Zdravim stilom života (bez duvanskog dima, neodmerenog konzumiranja alkohola, antistresogenim ponašanjem, fizičkim vežbanjem i potrebnim odmorom) povećali bi delotvornost lekova, kvalitet lečenja i bili bi zadovoljniji", ističu prof. Damjanov i dr Lapčević.

S tim u vezi zaključci kongresa u vezi zajedničke sesije reumatologa i pacijenata "Neadherenca (neprivrženost terapiji) iz ugla bolesnika i lekara": Glavni cilj lečenja treba da bude postizanje kliničke remisije reumatoidnog artritisa (RA).

  • Potrebno je da reumatolog bude siguran da je pacijent razumeo sve informacije.
  • Lečenje RA se mora zasnivati na zajedničkoj odluci pacijenta i lekara (reumatologa).
  • Poverenje između reumatologa i pacijenata postoji i treba ga stalno unapređivati.
  • Odgovornost tokom lečenja RA je na pacijentu i lekaru (reumatologu), zbog toga je neophodna njihova saglasnost za sve predložene promene tokom lečenja.
  • Reumatolog ne može da preuzme odgovornost, ako je neko drugi (Komisija RFZO) promenio plan lečenja koji je on u dogovoru sa pacijentom doneo.

Prati B92 na Viberu

Vesti

Nove metode u lečenju migrene

Uprkos tome što su migrene na sedmom mestu liste uzroka onesposobljenosti kod ljudi, njima se pridaje veoma malo pažnje kao velikom zdravstvenom problemu, napisao je dr Endru Čarls, neurolog iz Kalifornije, za "Medicinski žurnal Nju Inglanda" (The New England Journal of Medicine).

Vesti četvrtak 19.10. 13:24 Komentara: 4
strana 1 od 1973 idi na stranu