Naučnici koji se bave lečenjem raka imaju neobičan problem

Mnogo je eksperimentalnih lekova, mnogo kliničkih lečenja, a pacijenata koji bi učestvovali u testiranju novih terapija sve manje.

Sve je to delom zbog farmaceutskih kompanija koje žure da profitiraju sa novim lekovima na tržištu, a delom i zbog same prirode lečenja koje može biti neverovatno efikasno, ali samo kod određenog broja pacijenata.

Odbor FDA je u julu dao preporuku za odobrenje revolucionarnog leka za leukemiju koji je vrsta imunoterapije. Kompanije se utrkuju u razvijanju novih lekova koji bi funkcionisali po principu imunoterapije, odnosno podsticanja imunosistema da sam napada maligne ćelije.

Pacijenti koji učestvuju u eksperimentalnim lečenjima uglavnom su svuda slični, međutim, svaka kompanija želi sopstvenu verziju leka zbog potencijalnog profita. Otuda je sada više od hiljadu imunoterapija u eksperimentalnoj fazi.

"Teško je i zamisliti da možemo da podržimo više od hiljadu istraživanja", kaže dr Danijel Čen iz Geneteka, biotehnološke kompanije.

Uzmite za primer melanom. Godišnje u Americi oboli više od 85.000 ljudi, kaže dr Norman Šarples sa Univerziteta u Severnoj Karolini.

Većina melanoma leči se operativnim putem, što znači da potencijalnih kandidata za eksperimentalna lečenja bude oko 10.000. Međutim, sve njih lečiće lekari izvan akademskih medicinskih centara koji pacijentima i ne mogu da ponude eksperimentalne terapije.

Kompanije tako moraju da se praktično takmiče za pacijente, a lekovi se neretko neznatno razlikuju. Imunoterapijski lekovi koji napadaju protein PD-1 odobreni su za lečenje raka pluća, prostate i Hodžkinove bolesti.

Opet, mnoge farmaceutske kompanije žele svoj anti-PD-1. Kompanije se nadaju da bi kombinovanje imunoterapijskih lekova sa drugim lekovima protiv raka dovelo do pojačanog efekta, a mnogi ne žele da se oslanjaju na anti-PD-1 konkurentske kompanije.

Tako se iznova testiraju isti lekovi za bolesti za koje su već odobrene iste terapije.

"Koliko je PD-1 antitela potrebno planeti Zemlji?", kaže dr Roj Bejns, koji je za prvi takav lek odobrenje dobio još 2014. godine. S druge strane, i testiranja sa ograničenim brojem pacijenata koji u njima učestvuju mogu biti opasna. Što je istraživanje manje i što kraće traje, veće su šanse da efekti budu slučajni.

U manjim istraživanjima se lako mogu prevideti nuspojave, kaže dr Skot Remzi iz Centra za istraživanje karcinoma Fred Hačinson u Sijetlu. Njega takođe brinu cene novih lekova. Možda je cilj da novi lekovi dospeju na tržište, "ali ne možete da se ne zapitate da li pacijentima zaista činite uslugu", zaključuje Remzi.

Izvor: Nedeljnik.rs