Da li zaista morate da se "oznojite" kako biste smršali?

Da li je možda potrebno da se "cedimo" od znoja, kako bismo bili sigurni da smo vežbali kako valja?

Pre svega, treba shvatiti kako proces znojenja funkcioniše. Dok vežbate, mišići stvaraju toplotu, što podiže vašu unutrašnju temperaturu i telo pokreće proces hlađenja - znojenje. Naše znojne žlezde napravljene su tako da pumpaju tečnost (uglavnom vodu, so i druge elektrolite) kroz kožu, tako da sa sobom odnosi i temperaturu.

Naravno, svaka osoba je drugačija. Neki ljudi se prirodno pojačano znoje, obično zbog hiperaktivnih znojnih žlezda, dok je drugima potrebno mnogo vremena da se oznoje.

Koliko ćete se znojiti zavisi i od temperature okruženja, kao i od vašeg metabolizma, odnosno toga koliko intenzivno vežbate.

Veza između znojenja i uspeha

Iako mnogi misle da je znojenje pokazatelj da sagorevamo mnogo kalorija, dokazano je da ove pojave nisu u međusobnoj korelaciji. Recimo, ako trčite na traci u klimatizovanoj prostoriji, verovatno ćete se znojiti manje u poređenju sa trčanjem po pločniku na temperaturi od 30 stepeni Celzijusa, ali to ne znači da ćete trošiti drastično manje kalorija.

Moguće je, međutim, da se posle trčanja napolju tokom toplog letnjeg dana, kući vratite nekoliko stotina grama lakši, nego posle trčanja na traci. To je zato što ste izgubili više tečnosti, ali ne i da ste "smršali", jer će se kilaža vratiti u normalu čim nadoknadite tečnost.

Stvari koje zaista utiču na sagorevanje kalorija su trajanje i intenzitet vežbanja. Maksimalni rezultati podstiču se ako izvodite 150-300 minuta "umerene" fizičke aktivnosti ili 75-150 minuta "intenzivne" fizičke aktibnosti nedeljno. Neko ko želi da smrša, trebalo bi da vežba oko pet sati nedeljno umerenim intenzitetom.

U svakom slučaju, stara dobra proverena formula i dalje "radi": više hodajte, hranite se izbalansirano i ne brinite o tome da li znoj mora stalno da vam kaplje sa čela.