Šta je hipertenzija pluća i kako se leči

Piše: Lj. Petrović
Izvor: Dnevnik.rs

Za postavljanje dijagnozije ranije je trebalo i po godinu i po, a pulmolog Odeljenja za plućnu hipertenziju i hronično plućno srce Instituta za plućne bolesti Sremska Kamenica dr Senka Milutinov kaže da je to stoga što su simptomi upućivali na druge bolesti, te su ljudi uglavnom lečeni od astme.

“Ostvaren je veliki napredak u lečenju i u svetu postoje brojne terapijske opcije, te je pacijentima značajno produžen život, kao i kvalitet života. Od 14 lekova, koji postoje u svetu iz pet grupa, naši pacijenti mogu da dobiju dva leka o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Nekima trebaju drugi lekovi, ali oni nisu registovani i jako su skupi. I ovi lekovi koje priznaje Fond koštaju mesečno za jednog pacijenta 1.400 evra, a ostali su od 1.000, pa do 10.000 evra”, kaže za „Dnevnik“ dr Senka Milutinov i dodaje kako je u pitanju neizlečiva bolest, ali lekovima ona može da zaustavi njeno napredovanje, te se pacijentima omogućava duži i kvalitetniji život.

Plućna hipertenzija je povišen pritisak u plućnim krvnim sudovima, koji zbog promena postaju grubi, neelastični, krv ne može da cirkuliše, te ni pluća ne rade dobro i nema dovoljno kiseonika. To izaziva povišen pritisak i u takozvanom “desnom srcu”, što vremenom dovodi do njegove slabe funkcije, te ono popušta, što je najčešći razlog smrti. Pacijenti se zadišu i pri najmanjem naporu, čak i kod nekih manjih napora i poslova u kući, poput usisavanja ili pranja sudova. Izgledaju zdravo i neretko se dešava da ih okolina i ukućani doživljavaju kao lenje ljude, koji neke poslove neće da obave, ali oni imaju ozbiljan zdravstveni problem, ograničene fizičke aktivnosti, guše se i ostaju bez daha i pri malim naporima.

“Mi smo referentni centar i kod nas se postavlja krajnja dijagnoza. Važno je da lekari u regionalnim zdravstvenim centrima urade ultrazvuk srca, koji će pokazati sumnju na plućnu hipertenziju, a kod nas se uradi dijagnoza i dobijaju terapiju. Zlatni standard u postavljanju dijagnoze je kateterizacija desnog srca kojom se meri plućna hipertenzija. Pritisak treba da bude 15/30 mmPh (milimetara živinog stuba), a kod pacijenata s plućnom hipertenzijom gornji pritisak ima vrednosti od 100 ili 120. To znači da je pritisak u plućnoj, isti kao i u sistemskoj cirkulaciji, te srce ne može da ispumpa krv“, navela je dr Milutinov i dodala kako ove pacijente redovno prate i oni dolaze na kontrole na tri do šest meseci, a po potrebi i češće. Do pogoršanja stanja može da dođe zbog neke infekcije, ili zbog popuštanja desnog srca. Institut je jedini kod nas pokrenuo i program rehabilitacije ovih pacijenata. Dr Milutinov objašnjava da su ranije pacijenti bili vezani za krevet, ali su istraživanja rađena u poslednjih desetak godina pokzala da je neophodna fizička aktivnost. Stoga postoji program vežbi koje rade u Institutu, u Centru za rehabilitaciju. Nekretanjem, pacijenti brže propadaju i fizički i mentalno, ali dr Milutinov naglašava da vežbe ne treba da rade bez stručnog nadzora, te se obolelima ne savetuje da ih rade u svojim kućama i kad su sami.

“Održavanje fizičke snage je jako važno, te smo stoga pokrenuli ovaj program, koji podrazumeva i fizičke vežbe, kao i vežbe disanja. To smo uradili prvi u našoj zemlji, a i jedan smo od prvih centara u Evropi koji je uveo program rehabilitacije. Pacijenti ne smeju da se opterete jer mogu da dožive kolaps, lupanje srca, nesvesticu. Vežbe se rade u Dnevnoj bolnici i tu dolaze iz pacijenti iz cele Vojvodine”, objasnila je dr Milutinov.

Od plućne hipertenzije uglavnom boluju mladi ljudi, koji imaju između 20 i 40 godina, a najčešćese dijagnoza postavlja oko 36. godine. Imaju i starije pacijente, koji imaju 50 ili 60 godina, a najmlađa pacijentkinja ima 19 godina. Dr Milutinov kaže kako je u svim ovim slučajevima u pitanju primarna plućna hipertenzija. Postoji i sekundarna, koja nastaje kao posledica drugih bolesti, te se kod nje leči osnovna bolest.

Pored lekova, pacijentima je često potrebna i potporna terapija, te moraju da dobijaju kiseonik i u kućnim uslovima.

“Pacijentima je neophodna psiho-socijalna podrška, kako bi prihvatili bolest i naučili šta mogu da rade i koje poslove da obavljaju. Obuka je potebna i njima, kao i članovima porodice, da bi znali šta mogu i treba da urade u nekim situacijama”, napomenula je dr Milutinov.