Srbija ima evropsko "srebro" po broju pušača

Piše: B. Radivojević

Izvor: Novosti.rs

Novi zakon o kontroli duvana, kako je “Novostima” potvrđeno u Ministarstvu zdravlja, svakako će biti usklađen sa evropskom praksom, koja podrazumeva potpunu zabranu pušenja na svim javnim mestima. Ali još se ne zna ni kada će biti donet, ni kada će zaživeti u praksi. A kao potpisnici Konvencije o kontroli duvana bili smo u obavezi da još 2015. godine umesto sadašnje delimične uvedemo potpunu zabranu pušenja u zatvorenom prostoru na javnim mestima. Strast prema duvanu u Srbiji, gde puši više od trećine stanovništva, u znatnoj meri puni državni budžet. Duvanska industrija je jedan od najvećih poreskih obveznika i obezbeđuje 11 odsto budžetskih prihoda Srbije.

S druge strane, pušenje je, tvrde lekari, drugi najveći faktor rizika za preranu smrt ili invaliditet, i dokazano utiče na pojavu čak 25 bolesti - od karcinoma pluća, glasnih žica, jednjaka, do bolesti srca, krvnih sudova, endokrinih žlezda. Čak 58 od 100 pušača u Srbiji umre od kardiovaskularnih oboljenja, a 17 od 100 od malignih tumora!

Grci, pa onda Srbi, najstrastveniji su pušači u Evropi. Nekad bi se reklo “pušimo kao Turci”, ali stanovnici ove zemlje na dva kontinenta odavno nisu u vrhu liste po broju pušača. Poslednja analiza u Evropi pokazala je da prosečan pušač u Grčkoj godišnje popuši skoro 3.000 cigareta, a u Srbiji 2.924!

Pušač iz Bugarske godišnje zapali 2.822 cigareta, Rus 2.726, Belorus 2.266, a Ukrajinac 2.401 cigaretu. I Bosna i Hercegovina svrstava se u pušačke zemlje - njeni stanovnici godišnje popuše 2.278 cigareta. U “zlatnoj sredini” su Poljaci, Mađari, Hrvati, Česi, Nemci i građani baltičkih zemalja. Najmanje se puši na severu Evrope, tačnije u Norveškoj i na Islandu. Dežurni kritičari svega tvrde da se ne radi mnogo na tome da se “narod prosvetli koliko je pušenje zapravo štetno”. Ali kada bi se sprovela anketa među pušačima, teško da bi se našao neki koji ne zna da cigarete svakako nisu zdrave i da duvan može da dovede do pojave različitih bolesti. Zašto, onda, toliko pušimo?

Profesor dr Milan Milić, neuropsihijatar i psihoterapeut, kaže da nije zagovornik pušenja, ali da hajku na pušače, i kod nas i u svetu, smatra malicioznom:

"Zavisnosti postoje od kada postoje i ljudi, a pušenje je u našem slučaju toliko aktuelno velikim delom zato što je u odnosu na zavisnosti koje izazivaju alkohol i teže droge manje štetno, a dostupno. U svetu se pušenje proglašava za neprijatelja broj jedan, a zapravo je 2,5 puta manje štetno nego alkohol. Svi vidovi zavisnosti, pa i od duvana, zapravo su zakrpa kojom nadoknađujemo neka od zadovoljstava koja su nam nedostupna".

Što je okruženje restriktivnije limiti koje stvara okruženje zbog kojih, smatra dr Milić, nijedan čovek nije slobodan, jači su, a mogućnosti pojedinca da zadovolji svoje potrebe - manje, zbog čega su sve prisutnija surogat zadovoljstva, bilo da je to pušenje, upotreba alkohola, narkotika...

"Svakako da se ti limiti razlikuju u Švajcarskoj i u Srbiji. U Švajcarskoj je pušenje na javnim mestima u zatvorenom prostoru zabranjeno, ali tamo 'na velika' vrata ulazi sve više pravih droga i to u maniru svakodnevice, da i ne govorimo o vikend masovnoj konzumaciji alkohola i različitih lakših i težih droga kao vidu opuštanja."

Naši limiti su, kaže dr Milić, bazičniji:

"Ovde ljudi masovno puše zato što je to uslovno rečeno jeftino, i dozvoljeno. To im je zamena za želje koje ne mogu da ostvare. Ceo odnos prema cigaretama, naravno ne samo u Srbiji, u najmanju ruku je licemeran. Potpuno mi je neshatljivo da se nešto na čemu piše da izaziva rak legalno prodaje. Zašto nalepnice sa upozorenjima na moguće posledice po zdravlje ne stoje na flašama alkoholnih pića?