U Vojvodini 15 šlogova dnevno. Ni mladi nisu pošteđeni

Piše: Lj. Petrović

Izvor: Dnevnik.rs

Od posledica ove bolesti trećina pacijenata umre, a čak trećina ostaje s trajnim invaliditetom. Upravnik Klinike za neurologiju Kliničkog centra Vojvodine dr Željko Živanović kaže da se u ovoj ustanovi godišnje leči oko 1.000 pacijenata s moždanim udarom, a još 500 obolelih dođe na pregled.

„Moždani udar sve češće se javlja kod mladih ljudi, a ranije je bio 'rezervisan' za stariju populaciju. Najmlađi pacijent kog trenutno imamo ima svega 19 godina, a dešava se da moždani udar dobiju i deca. Moždani udar je posledica i drugih bolesti i stanja, kojima ljudi mogu da budu izloženi i decenijama, a nekada se i u nekoliko dana 'slože' nepovoljni faktori. Zato se dešava da ljudi dobiju moždani udar iz punog zdravlja i od naizgled banalne viroze. Tako se desilo da je moždani udar dobio jedan naš pacijent sa svega 37 godina, ali je on, na sreću, na vreme dobio terapiju“, kaže upravnik Klinike za neurologiju dr Željko Živanović.

Godišnje u Srbiji moždani udar doživi između 20.000 i 25.000 ljudi. Od toga je njih 6.000 do 7.000 u Vojvodini. Upravo vreme je najbitniji faktor u lečenju ove bolesti, jer terapija koja se dobije u prvih nekoliko sati može da spase život ili ublaži posledice kod bolesnika. Zato je svaki minut dragocen, jer što ranije počne lečenje, šanse za oporavak su veće.

„To znači da je kod pacijenata potrebno prepoznati simptome moždanog udara i odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći. Simptomi koji mogu ukazivati na moždani udar su naglo nastala oduzetost i utrnulost jedne polovine tela, smetnje govora, vida, vrtoglavica i nestabilnost pri hodu, glavobolja praćena mučninom i povraćanjem... Službe hitne medicinske pomoći treba da daju prioritet u zbrinjavanju ovih pacijenata i da ih što pre transportuju u najbliže ustanove, gde postoje uslovi za neurološki pregled, sprovođenje hitne dijagnostike i adekvatno lečenje“, objašnjava dr Živanović.

U zbrinjavanju pacijenta neophodna je perfektna uigranost multidisciplinarnog tima koji čine neurolozi, radiolozi, medicinski biohemičari, medicinski tehničari, a ponekad i anesteziolozi, neurohirurzi, kardiolozi i vaskularni hirurzi. Živanović kaže da se, ukoliko je moždani udar nastao usled začepljenja moždane arterije, primenjuje trombolitička terapija koja razlaže ugrušak ili se radi mehanička ekstrakcija ugruška, čime se ponovo uspostavlja krvotok kroz prethodno začepljen krvni sud. Time može da se spreči nastanak potencijalnog oštećenja mozga, odnosno dolazi do povlačenja neuroloških simptoma. Ukoliko se radi o hemoragijskom moždanom udaru, agresivno lečenje krvnog pritiska, u prvim satima, takođe poboljšava ishod.

„Od novembra prošle godine u Kliničkom centru imali smo 10 mehaničkih trombotomija, što znači da su one urađene u roku od šest sati od pojave simptoma. Pacijenti koji stižu u prvim satima od pojave simptoma najčešće dobijaju lek, odnosno intravensku trombolizu, a ako se ne postigne zadovoljavajući efekat, radi se mehanička ekstrakcija tromba“, objasnio je dr Živanović i napomenuo kako nekada ne treba, a ponekad ni ne može da se primeni ova terapija, zbog procene mogućnosti rizika i komplikacija.

Moždani udar je treći uzrok smrti i prvi uzrok invaliditeta u svetu. Od posledica bolesti trećina pacijenata umre, trećina ostaje s trajnim invaliditetom, a samo trećina se vraća ranijim aktivnostima. Poslednjih godina ova bolest je sve češća kod mladog, radno aktivnog stanovništva, što predstavlja ogroman socio-ekonomski problem.

„Ljudi ostaju invalidi, odlaze u penziju, potrebna im je svakodnevna pomoć, porodica trpi. Pacijenti su nepokretni ili teško pokretni, hodaju uz pomoć štapa ili hodalice, dolazi i do psihičkih izmena. Ima i onih koji se dobro uklope i gde porodica ne trpi veće traume, ali su to ređe situacije“, naveo je dr Živanović i dodao kako se nakon lečenja pacijenata na Klinici za neurologiju oni upućuju u Kliniku za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra Vojvodine ili u druge regionalne rehabilitacione centre na dalji treman i oporavak.