Šta stvarno znače snovi?

Zašto sanjamo o letenju, da nas jure divlje životinje ili se pojavljujemo na uznemirujućoj zabavi bez pantalona? I zašto su snovi tako oštri, bizarni ili naizgled perverzni toliko da biste ih pre odneli sa sobom u grob nego što biste detalje o njima otkrili bilo kome?

Izvor:
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Ako bi snovi bili filmovi, od njih ne bi moglo da se zaradi. Često su banalni, prolazni i prikazuju se samo za jednu osobu. A šta je sa pričom? Snovi su mnogo složeniji i ako imate teoriju koja ih objašnjava, to je to.

Drevni Egipćani smatrali su da su snovi samo drugačiji način vida, sa obučenim sanjarima koji služe kao posmatrači kako bi pomogli u planiranju bitaka i donošenju državnih odluka. Drevni Grci i Rimljani verovali su da su snovi jednaki delovi predviđanja budućih događaja i poseta mrtvih. Sigmund Frojd je smatrao da snovi predstavljaju izraz potisnutih sukoba ili želje koje su često bile seksualne po prirodi.

Karl Gustav Jung napravio je stroži pristup i objašnjavao snove kao neku vrstu "oblikovane energije", neočekivane emocije ili misli koje je oslobađalo duboko podsvesno. Savremeni psiholozi i neurolozi, opremljeni najsavremenijom opremom uključujući PET i MRI skenere, stvari su podigli na viši tehnički nivo, spekulišući da su snovi način na koji mozak odbacuje višak podataka, konsoliduje važne informacije, upozorava nas na opasnost, piše "Tajm".

Ali zašto snovi imaju posebne oblike? Zašto nastavljamo da sanjamo o ispitima i godinama posle diplomiranja? Zašto sanjamo o letenju, da nas jure divlje životinje ili se pojavljujemo na uznemirujućoj zabavi bez pantalona? I zašto su snovi tako oštri, bizarni ili naizgled perverzni toliko da biste ih pre odneli sa sobom u grob nego što biste detalje o njima otkrili bilo kome?

Najmanje glamurozno objašnjenje snova bilo bi da oni služe kao neka vrsta sortiranja podataka, čišćenja dnevnih beskorisnih uspomena i čuvanja dragocenih. Istraživači su dugo sumnjali da se taj proces, ako postoji, odvija između hipokampusa koji kontroliše memoriju i neokorteksa koji upravlja višim poretkom. Studija iz 2007. godine sa Instituta Mek Plank u Hajdelbergu u Nemačkoj pomogla je da se potvrdi ta teorija.

Radili su sa anesteziranim mišem i istraživači su pronašli da neokorteks puca tokom spavanja i to signalizuje različitim regijama u hipokampusu da ubace sve informacije koje su držale u kratkotrajnom skladištenju. Hipokampus se potom čisti do sledećih saznanja dok neokorteks odlučuje šta će da prenese u dugotrajnu memoriju, a šta da odbaci. Većina neočekivanih slika, oko devedeset odsto se ne sećamo, što je u skladu s idejom da su snovi kao čišćenje.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

"Mi sanjamo da bismo zaboravili", napisao je Frensis Krik, dobitnik Nobelove nagrade 1984. Krik je najpoznatiji i kao jedan od saučesnika u pronalasku DNK i zagovornik u teoriji snova onoga što je kolokvijalno poznato kao "teorija za odlaganje smeća" koja je imala dosta pristalica devedesetih godina. Ali većina savremenih teoretičara veruje da stvari nisu baš tako jednostavne.

"To nije ogroman, dramatičan efekat, ali svakako izgleda da obraćamo pažnju na to da naši snovi mogu da imaju pozitivne efekte", kaže psiholog Deird Beret sa Univerziteta Harvard. To ne znači da snovi ne uključuju određenu količinu sortiranja podataka i čišćenja.

"Ova ideja da se informacije obrađuju je validna. Mi sortiramo stvari u kategorije, upoređujemo ih sa drugim događajima s obzirom na informacije koje ćemo potisnuti tokom dana", rekao je on, prenosi "Tajm".

Još jedno viđenje snova dolazi od kognitivnog neurologa Entija Revonsija sa Univerziteta u Švedskoj, koji predlaže ono što se zove "teorija simulacije pretnji" tvrdeći da mozak odgovara na potencijalnu buduću opasnost tako što će pokrenuti ono što je potrebno za vežbe da nas ojača. To može da bude izvor trajnog sna o neuspešnom učenju za poslednje ispite, o prezentaciji koju morate da uradite za posao kao odrasli.

Izgleda da snovi o gubitku nekog ili svih zuba koji se pojavljuju kod iznenađujućeg broja ispitanika u studiji pokazuju vezu sa anksioznošću i strahom da se kaže pogrešna stvar u pogrešnom trenutku. To može da bude i nešto u vezi sa propadanjam tela, nešto čega se svi plašimo još od detinjstva.

Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Činjenica je da iste teme snova koje se javljaju u različitim kulturama i različitim populacijama nisu neočekivane.

"Delimo dosta genetičkog programiranja tako da čak i moderni ljudi nastavljaju da budu zabrinuti o ogromnim životinjama s velikim zubima. Ideja golotinje kao socijalnog izlaganja izgleda previše univerzalna. U mnogim kulturama neprikladna odeća znači sramotu", kaže Beret. Daleko produktivnija funkcija sanjanja je rešavanje problema jer mozak nastavlja da radi na poslovima sa kojima se budni um suočava u toku dana.

U jednoj studiji iz 2010. godine spovedenoj u medicinskom centru Bet u Bostonu, 99 ljudi imalo je zadatak za koji im je bila potrebna navigacija kroz trodimenzionalni lavirint. Tokom svojih sesija imali su pauzu od sat i po. Nekima je zatraženo da se uključe u mirne aktivnosti poput čitanja, drugima je bilo naređeno da pokušaju da se odmaraju.

Oni koji su spavali i sanjali o lavirintu pokazali su deset puta bolji rezultat na zadatku u poređenju s drugim subjektima. Nešto slično dešava se i sa studentima jer bolje savladaju materiju posle noćnog spavanja, posebno ako sanjaju o tome što su učili, makar indirektno.

"Često mislim da je spavanje jednostavno razmišljanje u drugom biohemijskom stanju", kaže Beret. Na kraju, Frojd ima pravo, postoje snovi koji izgledaju kao strogo ispunjenje želja. Snovi o letenju mogu da predstavljaju želju za slobodom. Snovi o pronalaženju novih soba u vašem domu mogu da izražavaju želju za prilikom ili novitet. A što se tiče seksualnih snova? Često se ne radi o njima. Mozak uvek otežava stvari.

Naše noći će verovatno biti tiše ako uopšte nismo sanjali ili ako nismo sanjali mnogo. Ali naš um ne bi bio tako bogat i briljantan. Naše želje su se često ispunjavale iako je to bilo samo u živopisnoj fantaziji. Projekciona soba spavajućeg mozga može ponekad da nas nosi, ali kao i sva dobra pozorišta, retko će nam ostaviti dosadu.

Izvor: Nedeljnik.rs

Prati B92 na Viberu

Vesti

Da li je moguće izlečiti fobije?

Kombinacija virtuelne realnost i i transkranijalne magnetne stimulacije, tj. stimulacije određenih regija mozga ciljanim magnetnim poljem, mogla bi da pomogne u savladavanju fobija kao što je strah od visine, navodi se u magazinu Brain Stimulation.

Vesti petak 22.09. 18:35 Komentara: 6

Koje su prednosti i mane kontraceptivnih sredstava?

Idealno kontraceptivno sredstvo je efikasno, neškodljivo, pristupačno, jeftino, jednostavno za upotrebu i ne remeti čin seksualnog odnosa. Izbor kontracepcije je individualan i zavisi od starosnog doba žene, životnih navika, učestalosti polnih odnosa i zdravstvenog stanja.

Vesti četvrtak 21.09. 16:00 Komentara: 9
strana 1 od 1957 idi na stranu