Tri osnovne vrste stresa i kako ih držati pod kontrolom

Na nama je da pokušamo da raščlanimo šta je to što nam izaziva stres, koliko taj stres utiče na kvalitet života i da li postoje medicinske metode ili tehnike koje mogu da nam pomognu da sačuvamo svoje zdravlje od posledica stresa.

Sa sigurnošću se može reći da ne postoji osoba koja nije pod stresom. S obzirom na činjenicu da živimo u vremenu koje je samo po sebi stresno, sa velikim promenama iz dana u dan, sa posledicama nemaštine i burne istorije, može se reći da smo svi u nekoj vrsti hroničnog stresa. Kada pomislimo na stres, prva misao je negativan aspekt, mada zaboravljamo onaj pozitivan stres, koji se dešava u uzbuđenju, u nekim značajnim životnim trenucima i koji sa sobom nosi veliko zadovoljstvo.

Akutni stres je kratkotrajan, vezan je za neku trenutnu situaciju, kao što su gužva u saobraćaju, glad ili iznenadna vest o nečemu neprijatnom i slično. U takvim situacijama dolazi do pojačanog lučenja hormona nadbubrežnih žlezda kortizola i adrenalina, koji pomažu telu da bude spremno za eventualnu reakciju. Kada prođe stresna situacija lučenje ovih hormona se vraća u normalu. Međutim, ako stres traje duže, onda možemo da pričamo o hroničnom stresu, koji sam po sebi može da bude fiziološki, emotivni i duhovni.

Fiziološki stres je povezan sa uslovima u kojima živimo. Naime, zagađena životna sredina, zagađeno zemljište, voda i vazduh, velika količina pesticida u hrani dovode do stvaranja veće količine slobodnih radikala i posledično do većih mogućnosti za oštećenja DNK lanaca i ćelija našeg organizma. Na ovu vrstu stresa možemo da utičemo tako što ćemo jesti zdraviju hranu (koliko je to moguće), piti filtriranu vodu, koristiti što manje hemikalija u domaćinstvu, imati fizičku aktivnost i uzimati odgovarajuće suplemente.

Metoda kojom možemo proveriti stanje naših ćelija i uz koju možemo da dobijemo ideju o eventualnim slabim tačkama našeg tela je procena oksidativnog stresa. Sagledavanjem novih bioloških parametara za procenu autoimunih bolesti, metaboličkih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, procena ukupne količine antioksidanata, količina slobodnih radikala i njihov odnos su principi personalizovane medicine. Uz pomoć ovih analiza svaka osoba može dobiti informacije o trenutnom stanju svog organizma i koje su to promene koje se moraju uvesti da bi se zdravlje očuvalo ili povratilo.

Emotivni stres se viđa u disharmoničnim odnosima u porodici, lošim odnosima na poslu ili sa određenom osobom, kada se osećamo ljuto, tužno i potišteno. Već je uz pomoć epigenetike i kvantne medicine potvrđeno da negativne emocije koje traju više meseci prouzrokuju promene u našem limbičkom delu mozga, što pokreće određene promene u našim hormonima, a promene se potom odražavaju na naše opšte zdravlje, imunitet i na ispoljavanje određenih stanja kao sto su hipertenzija, depresija, anksioznost, gojaznost, hronični umor, glavobolje, dijabetes itd. Kao rešenje mogu se koristiti psihološka savetovanja, razne tehnike samopomoći, kao što su poredak ljubavi, homeopatija, aromaterapija, fitoterapija, joga, či gong, tai či, koje će nam pomoći da vratimo emotivni balans.

Sve više slušamo o duhovnosti, tj. postavljaju nam se pitanja ko smo mi, zašto uopšte živimo, da li živimo svoju suštinu, zašto moramo da idemo na posao svaki dan i slično. Sve ovo može ljudima da stvara veliki stres, misleći da rade pogrešno i van svojih i tuđih očekivanja. Tu od pomoći mogu biti duhovno-energetske tehnike, kao što su reiki, rekonekcija, Tesline metamorfoze, teta hiling i mnoge druge, koje će radom sa našom duhovnom suštinom pomoći da dođemo do svoje istine i živimo život punim plućima.

Ono što treba da shvatimo jeste da je stres sastavni deo našeg života, da će ga uvek biti, ali je naš zadatak da se adaptiramo na sve što nam život donosi, da sve probleme u životu shvatimo kao izazove koji nam se daju da bi bili jači i otporniji, kako ne bismo pokretali kaskadne procese u organizmu, koji dovode do promena na našem zdravlju.

Izvor: Nedeljnik.rs