Sremska Kamenica: Operacija koja spasava plućne bolesnike

Piše: Lj. Petrović

Izvor: Dnevnik.rs

Ovo je jedna od tri nove procedure koju je Institut uveo u poslednjih mesec dana, pomoću kojih se razbijaju i vade trombovi kod životno ugroženih pacijenata.

„Osećao sam se kao da mi neko sedi na plućima i nisam mogao da dišem dva-tri dana. Sada se osećam kao nov i 24 sata nakon intervencije sam prodisao. Intervencija je trajala oko 40 minuta, radili su mi je u lokalnoj anesteziji i lekari su stalno tokom intervencije pričali sa mnom i objašnjavali mi šta rade“, kazao je za „Dnevnik“ Boris Samardžić (47), koji je pohvalio stručnost i ljubaznost lekara i drugog osoblja Instituta i napomenuo kako će sada dobijati lekove za razređivanje krvi, a nada se da će naredne nedelje moći da ide kući i vrati se redovnim obavezama.

Upravnik Klinike za urgentnu pulmologiju i načelnik Odeljenja intenzivne nege Instituta za plućne bolesti docent dr Jovan Matijašević kaže da se EKOS kateterizacija radi kod teške tromboembolije i predstavlja mehaničko-hemijsko razbijanje tromba.

“Kroz preponsku venu uvodi se kateter, kroz donju šuplju venu i desno srce, jer je to put kojim ide krv, ulazi se u plućnu arteriju i odatle se ide levo ili desno. U ovom slučaju smo išli desno, jer je tu bilo više tromboličkih masa. Pušta se ultrazvučni talas preko posebne konzole, a istovremeno se kroz drugi kanal istog katetera pušta lek kojim se rastapa tromb. Procedura se radi u angio-sali, a plasiranje katetera traje oko 40 minuta. Pacijent ostaje u intenzivnoj nezi 24 sata, nakon čega mu se skida kateter i radi CT skener s plućnom angiografijom, koji je u ovom slučaju pokazao za 50 odsto smanjenje trombotične mase, a i ultrazvuk srca mu je pokazao neuporedivo bolji nalaz. Već četiri do pet sati od početka procedure pacijent se osećao mnogo bolje“, objasnio je Matijašević i napomenuo da tokom procedure kateter ulazi između 70 i 80 cm u telo pacijenta.

Druga nova metoda je kava-stent, koji se postavlja u gornju šuplju venu, koja je jedan od dva glavna venska krvna suda koji dovode vensku krv iz gornje polovine tela u desno srce.

“Kada tumor, ili limfom, pritisne gornju šuplju venu, čovek poplavi, otekne, ne može krv da dođe u srce i da napravi cirkulaciju. Do sada su se takvi pacijenti samo zračili, a sada uvodimo stent koji stoji, omogućava protok krvi i cirkulaciju. Ranije nije bilo moguće uraditi bronhoskopiju, već se išlo na hitno zračenje, jer su to pacijenti koji su životno ugroženi“, navodi dr Matijašević i dodaje da su pacijentu nakon ugradnje stenta posle dva dana uradili bronhoskopiju kojom se dokazuje tumor i utvrdi dijagnoza, te nakon toga krenuli sa terapijama.

U ovoj situaciji tumor se nalazi u vrhu desnoj plućnog krila i ne može da se radi operacija, jer je tumor na krvnom sudu. Osim tumora, krvni sud može da bude ugrožen od limfoma, uvećane limfne žlezde, koja takođe pritiska veliki venski krvni sud.

“I ovu proceduru smo radili u Institutu pre mesec dana i za sada smo imali jednog pacijenta. Pacijentu je drugog dana dokazan tumor i započeo je zračenje, a i subjektivno se dobro oseća. Novom procedurom ubrzali smo i dijagnozu i započinjanje lečenja“, kazao je dr Matijašević.

Treća nova metoda je kava-filter, odnosno ugradnja „kišobrana“, nazvana filter jer ima šest nogica sa kukicama koje podsećaju na žičanu konstrukciju kišobrana koje se zakače na krvni sud. Kišobran se postavlja na krvni sud koji dovodi krv iz donjeg dela i stavlja se tik ispod bubrežnih vena.

“Kišobran se stavlja kod pacijenata kod kojih se ponavlja tromb, a koji imaju rizik od krvarenja i ne mogu da dobiju antikoagulantnu terapiju, ili pak kod onih koji su na atikoagulantnoj terapiji, a dobili su emboliju pluća. Na CT u angio-sali pacijentu se da kontrast i vidi se tromb koji je uhvaćen u kišobran“, ispričao je dr Matijašević.

Institut za plućne bolesti Vojvodine pokriva teritoriju Vojvodine, koja ima stanovnika kao i Slovenija, te se očekuje da će i broj ovih intervencija biti kao i ovoj nekadašnjoj jugoslovenskoj republici. Prema Matijaševićem rečima, to znači da bi godišnje imali od 15 do 20 EKOS kateterizacija, od 10 do 20 stentova i 15 do 20 kava-filtera.

“Možemo da uradimo i više od broja, a u pitanju su životno ugroženi pacijenti. Do sada smo uradili po jednu od svake ove nove intervencije, a uskoro bi trebalo da imamo još pacijenata“, napomenuo je dr Matijašević.