"Suočavamo se sa epidemijom depresije, a krivi su smartfoni"

Umesto da izlaze sa vršnjacima i traže svaku priliku da umaknu budnom oku roditlja, postmilenijalci više vole da provode vreme u kući i na društvenim mrežama, a zbog toga su sve manje srećni.

Statistike koje je predstavila psihološkinja Džin Tvendž su alarmantne. Današnji đaci završnih razreda osnovne i prvih razreda srednje škole provode manje vremena van kuće nego deca mnogo mlađeg uzrasta 2009. Samo 56 odsto đaka završnih razreda srednje škole imalo je momka ili devojku u 2015. u poređenju sa 89 odsto među generacijama X i bejbibumerima. Broj tinejdžera koji svakog dana provodi vreme s prijateljima pao je za 40 procenata između 2000. i 2015. godine.

Iako su roditelji zadovoljni zato što ne moraju da razmišljaju gde su im deca, kao ni o tome da li će doći do neželjene trudnoće, posledice ovih trendova su katastrofalne. Izolacija gura tinejdžere u depresiju, a stope samoubistva su tako visoke da Tvendžova smatra da smo na pomolu "najgore krize mentalnog zdravlja u poslednjih nekoliko decenija".

Ona kaže da dokazi upućuju na jednog krivca - mobilne telefone. Istraživanja su pokazala da je vreme provedeno na društvenim mrežama i ispred ekrana u snažnoj korelaciji sa osećanjem tuge, usamljenosti, depresijom i rizikom od samoubistva. Neki od krivaca su "strah od propuštanja važnih događaja" poznat po akronimu FOMO, ali i vršnjačko maltretiranje na internetu.

Posledice će, smatra Tvindžova, biti dugoročne. Depresija se iz adolescencije lako prenosi na odraslo doba, a društvene veštine se s godinama sve teže razvijaju.

Srećom, Tvindžova kaže da se najveći broj negativnih posledica može smanjiti jednostavno skraćenjem vremena koje provodimo ispred ekrana na dva sata dnevno. Roditelji koji budu insistirali na postavljanju granica kada je reč o provođenju vremena na internetu mogu mnogo pomoći svojoj deci, smatra Tvindžova.