Jetra, organ od vitalnog značaja za ceo organizam

Naposletku, zdrava jetra je jedini organ u telu odraslog čoveka koji može da se, ukoliko je isečen na samo deo svoje početne veličine, neverovatnom brzinom regeneriše i funkcioniše kao nov.

Jetra je u našem organizmu zadužena za više od 300 stvari, uključujući sistematsko pretvaranje hrane koju jedemo u iskoristive gradivne blokove za naše ćelije; neutralisanje mnogih potencijalno štetnih supstanci koje konzumiramo; generisanje farmakopeje hormona, enzima i imunskih molekula; kontrolisanje hemije krvi... I to je samo deo posla.

"Imamo mehaničke ventilatore za disanje ukoliko vam pluća otkažu, aparate za dijalizu ako otkažu bubrezi, srce je praktično pumpa, tako da imamo i veštačko srce", kaže dr Ana Lok, predsednica američkog Udruženja za proučavanje bolesti jetre.

"Ali ako vam otkaže jetra, nema aparata koji bi mogao da zameni sve funkcije koja ona obavlja. Najbolje čemu se možete nadati je transplantacija."

U jednoj nedavnoj studiji istraživači su ostali zapanjeni pred otkrićem da jetra raste i skuplja se i do 40 odsto svakih 24 časa, a da se organi oko nje jedva maknu.

Naučnici su takođe otkrili da hepatociti, metaboličke ćelije koje čine 80 odsto jetre, poseduju neka svojstva koja nemaju nijedne druge normalne ćelije u telu. Na primer, dok većina ćelija ima dva para hromozoma - genetskih instrukcija kako bi ćelija trebalo da se ponaša - hepatociti mogu da rade i sa po osam parova hromozoma, a da se ne preklope ili postanu kancerogeni.

Takav hromozomski višak je, kako kaže dr Markus Gromp koji se bavi proučavanjem ovog fenomena na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu, "superjedinstven" i, sva je prilika, u velikoj meri zaslužan za regenerativnu moć jetre.

Jetra je naš najveći unutrašnji organ, teška je jedan i po kilogram i dugačka 15 centimetara, i uvek je puna krvi, sadržeći u sebi 13 odsto telesnih zaliha. Većina organa ima samo jedan izvor dotoka krvi. Jetra ima dva: hepatičnu arteriju koja prenosi oksigenisanu krv iz srca, i portnu venu koja prikuplja krv iz slezine, želuca, tankog i debelog creva, žučne kesice i pankreasa i dovodi je u jetru.

Krv koja dolazi preko portne vene u jetru donosi resorbovane nutritivne ali i toksične materijale iz celog crevnog područja.

"Sve što stavite u usta mora da prođe kroz jetru pre nego što učini bilo šta korisno po vaše telo", kaže doktorka Lok.

Jetra prati i energetske potrebe tela, te kada je potrebno oslobađa glukozu iz uskladištenog glikogena, uz vitamine, minerale, lipide, aminokiseline i mnoštvo drugih mikronutrijenata koji su telu neophodni. Novo istraživanje ukazuje na to da jetra ima proaktivnu ulogu u regulisanju apetita i izboru hrane.

Metju Gilum sa Univerziteta u Kopenhagenu sa svojim kolegama otkrio je da jetra nakon izlaganja pićima sa visokim procentom šećera, u težnji da potisne želju organizma za šećerom oslobađa hormon pod nazivom fibroblast faktor rasta 21, ili FGF21.

Taj napor ne završi se uvek uspešno. Iz razloga koji još uvek nisu razjašnjeni, ovaj hormon se javlja u nekoliko varijanti, a istraživači su ustanovili da su ljudi sa mutantnom verzijom FGF21 doživotno pasionirani ljubitelji slatkiša.

Naučnici se nadaju da će novi uvid u način na koji se jetra razvija i njene performanse iznedriti nove terapije za više od 100 poremećaja koji pogađaju taj organ, a od kojih su mnogi u porastu širom sveta, tik uz sve više stope obolelosti od gojaznosti i dijabetesa.

"To je smešna stvar", kaže Valeri Guon-Evans, specijalista za jetru iz Njujorka. "Jetra nije preterano seksi organ. Ne čini se mnogo važnom. Izgleda kao veliki mehur. Ali je od vitalnog značaja, kontrolni toranj za čitavo telo."

Izvor: Nedeljnik.rs