Zašto siromašni ljudi kraće žive od bogatih?

Siromašni ljudi zaostaju ne samo u prihodima nego i u dužini života, osnovnom merilu blagostanja. Početkom sedamdesetih šezdesetogodišnjak iz gornje polovine lestvice primanja mogao je očekivati život 1,2 godine duži od vršnjaka iz donje polovine, pokazuju izveštaji Uprave za socijalno staranje. Godine 2001. njegov očekivani životni vek bio je 5,8 godina duži od veka njegovog siromašnijeg vršnjaka.

Podaci novih istraživanja uznemiruju još više. Ekonomisti Brukingovog instituta iz Vašingtona utvrdili su da je razlika u očekivanoj dužini životnog veka između deset odsto najbogatijih i deset odsto najsiromašnijih muškaraca rođenih u trećoj deceniji 20. veka iznosila šest godina.

Za muškarce rođene trideset godina kasnije razlika se više nego udvostručila i iznosi četrnaest godina. Kod žena je ta razlika porasla sa 4,7 na 13 godina.

"Razlika je sada ogromna", kaže Gari Bertles, autor studije.

Teško je ukazati na jedan glavni uzrok, ali istraživači javnog zdravlja imaju neke odgovore. Poslednjih decenija pušenje je doprinelo porastu ove razlike, tvrdi Endru Fenelon, istraživač iz Centra za kontrolu i sprečavanje zaraza. Džesika Ho s Univerziteta Djuk u severnoj Kaliforniji i on izračunali su da je pušenje odgovorno za petinu do trećinu razlike u očekivanom životnom veku između muškaraca sa fakultetom i onih sa srednjom školom, a kod žena za četvrtinu.

Uticaj gojaznosti nije tako pouzdano utvrđen. Razlika u stepenu gojaznosti između imućnih i siromašnih zapravo se smanjila od 1990. do 2010, saopštila je Nacionalna akademija nauka. Do 2010. bilo je gojazno oko 37 odsto odraslih s nižim primanjima, u poređenju s 31 odsto u gornjem delu lestvice.

Ograničena dostupnost zdravstvu odgovorna je za smrt iznenađujuće malog broja prerano umrlih u SAD. U središtu razlike, kaže Elizabet H. Bredli, profesorka javnog zdravlja na Univerzitetu Jejl, jesu ekonomska i socijalna nejednakost, "a to visokotehnološka medicina ne može da izleči".

Foto: Thinkstock

Očekivani životni vek za najsiromašnijih deset odsto muškaraca rođenih dvadesetih godina prošlog veka bio je 72,9 godina, a za istu grupu rođenu pedesetih 73,6, utvrdili su istraživači Brukingsa. Za deset odsto najimućnijih očekivana dužina života skočila je sa 79,1 na 87,2 godine.

Porast ove razlike znači da se socijalne povlastice više isplate imućnijima jer ih duže primaju. Prošlog leta Nacionalna akademija nauka zaključila je da su zbog različite dužine života američki najveći socijalni programi kao što su socijalno i zdravstveno osiguranje sve nepravedniji prema siromašnima.

Rđavo zdravlje siromašnijih Amerikanaca spustilo je SAD na dno lestvice očekivanog životnog veka u bogatim zemljama. Uprava za socijalno osiguranje otkrila je, na primer, da je očekivani životni vek najbogatijih američkih šezdesetogodišnjaka tik ispod proseka Islanda i Japana, zemalja s najdugovečnijim stanovništvom. Amerikanci s donje četvrtine lestvice prihoda pak žive nešto duže od Poljaka i Čeha iz iste grupe.

Mnogi istraživači veruju da je razlika u očekivanom životnom veku počela da raste pre oko četrdeset godina, kada i jaz između prihoda. U Kanadi je pak između 1971. i 1996. broj umrlih od srčanih bolesti među muškarcima u najsiromašnijim gradskim sredinama oštro opao, pokazuje jedna studija iz 2002. godine.

U istom periodu u Kanadi se načelno smanjila i razlika u očekivanoj dužini života između imućnih i siromašnih. Studija o procentu pacijenata koji su pobedili rak otkrila je da siromašni stanovnici Toronta preživljavaju češće od njihovih istovrsnika iz Detroita. Između grupa sa srednjim i visokim prihodima razlike nema.

"Velike društvene grupacije ne uživaju dobrobiti koje produžuju životni vek", kaže Kristofer Mari s Instituta za merenje i procenu zdravlja u Sijetlu. "Nemaju svi iste koristi od napretka."

Izvor: Nedeljnik.rs