Moždani udar - katastrofa koja nam se događa svakodnevno

Istraživanje „Teret moždanog udara“, koje je zvanično predstavljeno u Evropskom parlamentu u Briselu 11. maja, i koje je sprovedeno u saradnji sa Kraljevskim koledžom iz Londona, ukazuje na šokantne nejednakosti između i unutar država na celom putu lečenja i oporavka od moždanog udara, ali i da su nega i rehabilitacija nakon moždanog udara zanemareni u svih 35 evropskih zemalja koje su učestvovale u istraživanju.

„Što se tiče zemalja u regionu koje su učestvovale u istraživanju, najbolji rezultati dolaze iz Hrvatske. Iako u Hrvatskoj ima samo 5 jedinica za lečenje moždanog udara, a u Srbiji 20, smrtnost izazvana moždanim udarom je izuzetno manja. U Srbiji je u 2015. godini zabeleženo 149,2 smrtna ishoda na 100.000 ljudi, dok je u Hrvatskoj taj broj bio za jednu trećinu manji, odnosno 94,6. Najgore stanje je ipak u Makedoniji, gde su i incidenca i prevalenca veći nego u Hrvatskoj i Srbiji, ali i broj smrtnih slučajeva. Stopa smrtnosti od moždanog udara u 2015. godini u Makedoniji iznosila je čak 180,3 na 100.000 stanovnika, što je skoro duplo više nego u Hrvatskoj, iako imaju približno isto jedinica za lečenje moždanog udara, odnosno 4 za celu državu, ali na četiri puta manji broj stanovnika.“, izjavio je dr Milojević i dodao da je „zastrašujuća pomisao da životi miliona ljudi koji svakodnevno putuju širom Evrope zavisi najviše od toga gde će se zadesiti ako dožive moždani udar, jer dok u jednoj državi mogu da dobiju odličnu negu, već u drugoj mogu da umru ili ostanu trajni invalidi zbog nedostatka standardizovane nege“.

Rezultati istraživanja pokazuju da je neophodno da donosioci odluka u svim evropskim zemljama pronađu bolje načine za lečenje moždanog udara, ali i da onima koji su preživeli moždani udar i njihovim porodicama olakšaju život i omoguće bolje uslove za povratak u društvo.

„SAFE poziva sve države Evropske unije da naprave registar i reviziju podataka o moždanom udaru, jer će samo tako omogućiti praćenje resursa i učinka sistema duž celog puta – od akutne faze, preko lečenja, do oporavka i rehabilitacije nakon izlaska iz bolnice ili centra za rehabilitaciju. To će takođe omogućiti da zemlje uče jedna od drugih kako bi unapređenje celog procesa bilo brže”, izjavio je dr Milojević.

Istraživanje „Teret moždanog udara” sprovelo je udruženje SAFE (Stroke Alliance for Europe) u saradnji sa istraživačima Kraljevskog koledža iz Londona.

U istraživanju je učestvovalo 35 zemalja SAFE članica i pokazalo je da će u Evropi od 2015. do 2035. godine doći do sveukupnog porasta broja moždanih udara za 34%, odnosno sa 613.148 na 819.771 obolelih. Što se tiče novca koji je potrošen na lečenje moždanog udara, tokom 2015. godine u Evropskoj uniji ukupno je izdvojeno oko 45 milijardi evra, a očekuje se da će taj iznos drastično porasti zbog porasta broj ljudi koji žive sa moždanim udarom kao hroničnim stanjem. Studija je pokazala da će taj porasti za 25%, sa 3.718.785, koliko ih je bilo u 2015. godini, na 4.631.050 u 2035. godini, ili gotovo million ljudi širom Evrope.

SAFE veruje da je usvajanje nacionalne strategije na nivou svih evropskih zemalja najbolji način za borbu protiv moždanog udara. Ta strategija treba da bude podržana od vlade i da obuhvata sve faze – od podizanja svesti o samoj bolesti, preko prevencije, dijagnostike, lečenja, nege, stručne rehabilitacije i praćenja oporavka, do dugoročne nege i podrške i povratka u društvo. U proces kreiranja tih strategija treba da budu uključeni predstavnici svih stručnjaka koji pomažu obolelima od moždanog udara, kao i sami preživeli, njihovi staratelji i udruženja za podršku osobama koje su preživele moždani udar.