"Hronična iscrpljenost guta energiju"

Izvor: Djurdjevak.com

Ako ste srećnik kome su se sve kockice poklopile, opet vas neće zaobići nervoza izazvana nedostatkom novca, predugim radnim vremenom, previsokim kriterijumima poslodavca, nezadovoljavajućim ophođenjem, sa malo poštovanja. O životu pod stresom za djurdjevak.com govorila je Maja Pavlov, psiholog, psihoterapeut i NLP trener.

*Stres je postao svakodnevni deo života ljudi. Može li se živeti bez njega?

Maja Pavlov: Stres jeste postao sastavni deo života ljudi, međutim život pod stresom nije i ne mora da bude. Iako je stres opšti termin koji se odnosi na naše različito fizičko, emotivno i kognitivno reagovanje, na neku vrstu uznemirujućih unutrašnjih i spoljašnjih događaja, još uvek mislim da imamo izbor. Stresori su događaji koji iniciraju stresnu reakciju, a mi tu reakciju uvek možemo da promenimo. Stres svakako postaje problem kada ne možemo da se izborimo sa njim i ta naša sposobnost je vrlo individualna. Znamo ljude koji se oporave ili nose sa izuzetno teškim problemima, dok drugi ne izlaze na kraj sa svakodnevicom. Individualno reagujemo i na isti stresor. Na primer, ja se mogu nervirati u taksiju jer kasnim, dok taksista u toj istoj situaciji može biti sasvim opušten. Različito značenje dajemo situacijama i prioritetima. Stres je nekako vrlo ličan način reagovanja, kao jedinstvena kombinacija raspoloživih resursa, iskustva i karakteristika samog stresora. Pošto, kada smo pod stresom, često ne mislimo ili iskrivljujemo razmišljanje, dobro je ne donositi važne odluke u takvom stanju, i ako je moguće, iskontrolisati impulsivnost.

*Kakva su vaša iskustva sa individualnih psihoterapija, zbog čega su ljudi danas najviše pod stresom?

Maja Pavlov: Iskustva su dobra jer onaj ko se odluči na psihoterapiju uglavnom može sebi uz pomoć psihoterapeuta da pomogne. To je odluka da mu bude bolje. To je svest da više ne želi na određeni način da živi ili se oseća, što je onda i pola posla, jer je klijent motivisan. Ljudi su pod stresom usled hronične iscrpljenosti, koja proguta veliki deo energije. Obično se to različito manifestuje. Kod nekih koji emocionalno sagore nastane depresija, kod drugih anksioznost koja često ide uz panične napade, a kod trećih uverenje da nešto ne mogu jer to ne zaslužuju itd.

*Pored individualnih psihoterapija, vi ste i sertifkovani NLP trener. Koliko ova obuka može pomoći ljudima da se izbore sa negativnim stvarima u životu?

Maja Pavlov: Da, NLP treninzi su vrlo motivišući. To je dobar način da se osoba u zaštićenim uslovima grupnog rada poveže sa sobom, malo više upoznaje sebe, svoje svesne, ali pre svega nesvesne motivacije. Uočava kako funkcioniše ljudsko iskustvo uopšte, ali svakako i sopstveno i kroz NLP module postepeno napreduje. Veliki broj polaznika počinje da razume šta hoće nadalje od sebe i od života.

*Traženje pomoći za psihičke i psihološke tegobe je rasprostranjeni tabu u našoj sredini. Jesu li se stvari promenile na tom polju?

Maja Pavlov: Mislim da jesu. To uvek zavisi od nivoa svesnosti na kojoj je pojedinac. Ja srećem sve više osvešćenih ljudi koji imaju problema zato i dolaze. Oni se ne stide, ne smatraju lošim to što im treba asistencija na putu ka željenom stanju. Oni znaju da ,,ne znamo svi sve” i da otići kod psihoterapeuta je danas isto kao otići kod lekara ili se konsultovati sa bankarom.

Đurđevak: Kada bi bilo poželjno zatražiti pomoć? Postoji li termin “kasno” kada je u pitanju konsultovanje stručnog lica?

*Čim postoje dileme, sumnje, unutašnji konflikti treba ih primetiti. Neko odluči da razgovara sa dobrim prijateljem za početak, a posle vidi da mu treba stručna osoba. Prijatelj ga voli i razume, a psihoterapeut ga usmerava ka promeni. Odlaganje vodi u prolongiranje i gubitak energije. Nije kasno nikada, ali postoje situacije u kojima su ljudi toliko postali rezistentni na problem da ga više i ne detektuju kao problem. Oni žive sa njim i onda kao usput dođu na terapiju zbog možda neke manje bitne stvari, ali ispliva nešto što nisu mogli ili želeli da vide ranije. Ukoliko je problem odlagan, tada zapravo ima dosta posla, ali je onda i proces lečenja dug i zahtevan.

*Po kojim simptomima možemo prepoznati da je hroničan stres ovladao nama?

Maja Pavlov: Ukoliko ste frustrirani, napeti, lako se nervirate. Takođe ukoliko se teže usredsređujete ili vam obavljanje jednostavnih stvari pada teško. Ako ne možete da donosite odluke, ako jedete više ili uopšte ne jedete, menjate raspoloženja i rasejani ste. Neki piju i na taj način sediraju neprijatna osećanja ili da biste se opustili. Ako preterano reagujete i jednostavno nema zadovoljstva i radosti u vašem životu, možete se zapitati da li ste zaista pod stresom i, naravno, postavite pitanje zašto je to tako.

* Balkanski narodi su važili za temperamentan, društven i srdačan narod. Čini se da smo se promenili. Prihvatili smo zapadnjački način života, otuđenost, dugačko radno vreme i sve je više osoba koje poseduju takozvanu “menadžersku bolest”? Hoće li nama preovladati Balkanac ili menadžer?

Maja Pavlov: U gradovima stasavaju, svakako, menadžeri. Ipak, srećem neke od njih koji pokazuju svoju ,,humanu senku”, tj. oni i pored dužine posla nisu otuđeni, samo su malo uplašeni, jer vreme im predstavlja problem. Prednost našeg ,,homo balkanikusa” je ta što on može koristiti svoj balkanski softver za povezivanje sa drugima, za komunikaciju koja prija, za kreacije kojima će uneti živost, kako na svoju ,,pokretnu traku”, tako i u lični život. Ipak, uspeti sve izbalansirati jeste zadatak.

*Imate li poruku za one koji se nalaze u naizgled bezizlaznim situacijama, kako da se postave prema problemu?

Maja Pavlov: Setim se srednjoškolske lektire i rečenice koju izgovara grčka junakinja Antigona koja kaže ,,Pun je sila svet, ali ništa od čoveka jače nije”. Suština je da imamo širu sliku od kadra u kome se nađemo u problemu, ili u kome se zaglavimo. Tada je lakše shvatiti ga kao prolaznu kategoriju na svojoj vremenskoj liniji. Ipak, rešenje nije njegovo ignorisanje, negiranje ili pasivizacija, već hvatanje sa njim u koštac. Potrebno je ići u susret problemu, od kojeg učimo, koji vidimo, shvatamo i prevazilazimo, sa novim resursima, koje u međuvremenu pronalazimo u sebi. Kao svesna osoba onda imamo način da idemo dalje.