Lekari imaju sve manje opcija za lečenje teških infekcija

Piše: Lj. Petrović

Izvor: Dnevnik.rs

Stručnjači SZO ističu da su hitno potrebni novi antibiotici, ali da oni neće biti razvijeni na vreme, ako to pitanje bude rešavalo samo tržište. Prema navodima SZO, najpotrebniji su novi lekovi za suzbijanje bakterija koje predstavljaju opasnost za bolnice, staračke domove i pacijente kojima je potreban kiseonik.

Agencija je upozorila da su bakterije sa te liste sve češće otporne na lekove i mogu da izazovu smrtonosne infekcije. U kritičnoj grupi su tri bakterije i to acinetobakter baumani koja je otporna na karbapenem, zatim pseudomonas aeruginosa otporna na karbapenem i enterobakteriacea otporna na karbapenem, luče beta-laktamazu. U grupi visokog rizika su enterokokus fecium, otporne na vankomicin, stafilokokus aureus, otporne na meticilin i vankomicin, helicobahter pilori, otporna na klaritromicin, kampilobakter spp, otporna na fluorohinolon, neiseria gonoree, otporna na cefalosporin i fluorohinolon. U grupi srednjeg rizika su bakterije streptokokus pneumonie, otporna na penicilin, hemofilus influence, otporna na ampicilin i šigella spp, otporna na fluorohinolon.

Ministarstvo zdravlja Srbije već duže vreme vodi kampanju za racionalnu upotrebu antibiotika i skreću pažnju na činjenicu da je otpornost na antibiotike sve veći problem javnog zdravstva.

"Pojava, širenje i selekcija bakterija otpornih na antibiotike predstavlja pretnju za bezbednost pacijenata u bolnicama jer infekcije bakterijama otpornim na antibiotike za posledicu imaju povećani morbiditet pacijenata, kao i produženi boravak u bolnici. Otpornost na antibiotike često uzrokuje kašnjenje u odgovarajućoj terapiji antibioticima, a neodgovarajuća ili zakasnela terapija antibioticima kod pacijenata s teškim infekcijama, povezana je sa gorim ishodima po pacijente, a ponekad i smrću", navode u Ministarstvu.

Na razvijanje otpornosti na antibiotike utiče i zloupotreba ovih lekova u bolnicama. To se dešava kada se oni propisuju bez potrebe, kada je njihova primena zakasnela kod kritičnih bolesnika, kada se antibiotik širokog spektra koristi prekomerno ili se onaj uskog spektra koristi nepravilno. Zloupotreba je i kada je doza leka niža ili viša od odgovarajuće za konkretnog pacijenta, kada je trajanje terapije predugo ili prekratko i kada terapija nije prilagođena dobijenim podacima o mikrobiološkoj kulturi.

"Obazriva upotreba antibiotika može da spreči nastanak i selekciju bakterija otpornih na antibiotike, a dokazano je da smanjena upotreba antibiotika za posledicu ima nižu stopu javljanja infekcija bakterijom klostridijum dificile", navode u Ministarstvu.

Kako bi se promovisala razumna upotreba antibiotika, u Ministarstvu zdravlja poručuju da je potrebna strategija koja će da uključi kontinuiranu edukaciju propisivača i specijalista uključenih u opsežne bolničke strategije, a potrebni su i vodiči i politike zasnovane na dokazima. Treba da se prati otpornost na antibiotike u bolnicama i podaci o upotrebi antibiotika za sprovođenje empirijske terapije antibioticima kod teško bolesnih pacijenata.

"Mere moraju da uključuju i pravovremenu primenu profilakse antibioticima i njeno optimalno trajanje za potrebe hirurških zahvata, a za neke indikacije bolje je primeniti kraće, nego duže trajanje lečenja. Potrebno je i uzimanje mikrobioloških uzoraka pre početka empirijske terapije antibioticima, praćenje rezultata kulture i upravljanje terapijom antibioticima na osnovu rezultata kulture", preporučuju u Ministarstvu zdravlja.

Rezistencija na antibiotike sve je ozbiljniji zdravstveni problem u celoj Evropi i pokazuje trend rasta, a rastuća otpornost na antibiotike ugrožava njihovu delotvornost i sada i u budućnosti, ističu u Ministarstvu zdravlja.