Bivši agent FBI-a savetuje kako pobediti anksioznost

Anksioznost ili teskoba je osećaj opšte napetosti, zabrinutosti, velikog stresa, panike ili straha, a javlja se kada je osoba izložena nekoj stvarnoj ili izmišljenoj pretećoj situaciji.

Navaru, bivšem agentu FBI-a, obratila se Šana Libovitc, saradnica Biznis Insajdera, koja je imala problema sa stresom.

"Znojili su mi se dlanovi, drhtale noge, a srce bi mi jako lupalo. A da ne pričam o svojim očajničkim potezima da to sakrijem, glumeći smirenost", kaže ona.

U nadi da nije jedina koja se suočava s ovim, pre otprilike godinu dana nazvala je Navara tražeći da joj kaže kako da se lakše nosi sa stresom, kako da ne ostavi utisak da je nervozna i kako da kontroliše svoje ponašanje.

"Prva stvar koju kažem ljudima je da ako ste nervozni postoji dobar razlog za to. Možda imate prvi sastanak ili intervju za posao, ili imate neku tešku prezentaciju", rekao je Navaro uz savet: "Idi napred, ne pokušavaj se sakriti".

Priznati da si nervozan i nositi se s tim pomaže ublažavanju anksioznosti

"Stres je prirodan događaj, možete ludeti u pokušajima da ga kontrolišete, ali ponekad je lakše samo priznati 'Da, nervozan sam' i dopustiti drugima da to znaju", savetuje Navaro.

Navaro je predstavio strategiju kako u tri koraka pobediti anksioznost. Prvo morate postati svesni svoje teskobe, zatim morate svoje bližnje (ili publiku) obavestiti da se borite s istom i na kraju prilagoditi svoja nervozna ponašanja.

Ističe da je prvi korak najteži. Istraživanja pokazuju da priznajući da ste zabrinuti priznajete da ste pomalo ranjivi. Međutim, vaši bližnji ili publika imaju više razumevanja za vašu nervozu, nego vi. Dopuštajući sebi da prokomentarišete nervozu sa svojom publikom (osmeh će biti dovoljan), pomoći će vam da se opustite. Što se tiče vaših nervoznih tikova, Navaro preporučuje da usporite svoje kretanje ili ih jednostavno pokušajte sakriti iz vida. Ako grizete usnu, radite to sporije, ili ako su vam ruke neprestano u kosi, držite ih pod stolom i umesto da dirate kosu, veoma tiho lupkajte nogom.

Nekoliko meseci nakon razgovora s Navarom Libovitc je upoznala Roja Baumajstera, psihologa sa Florida Stejt Univerziteta, koji je izučavao anksioznost i odnos između smisla i sreće.

Prema njegovim istraživanjima, do anksioznosti dovode misli i iskustva, kao što su npr. razgovori za posao, prezentacije, teški projekti...

Baumajsterovo istraživanje vraća nas u Navarov prvi korak za rešavanje anksioznosti: ako možetete da prihvatite da vam vaši živci signaliziraju da radite nešto važno, lakše je proglasiti da ste zabrinuti, nego se pretvarati da ste uredu.

Na kraju, Navaro kaže da je očekivano osećati anksioznost s vremena na vreme, samo moramo prihvatiti da ne postoji život bez stresa i naučiti da je najveći deo savladavanja vidljive nervoze svesnost da je ona prirodna i da je moramo prihvatiti.