Muškarac mesecima živeo u mukama, lekari nisu znali šta je

Nije bila reč o dijeti niti o poremećaju ishrane - već o strahu od probadajućeg bola na levoj strani lica svaki put kada bi otvorio usta.

Ni pranje zuba nije dolazilo u obzir jer bi i najmanji dodir pokretao talase nesnošljivog bola, koji Pejs opisuje kao elektrošokove. Analgetici, pa čak i morfijum, pružali bi olakšanje samo nakratko.

Nesposoban za rad, Pejs je prvo uzeo bolovanje, a zatim dao otkaz na radnom mestu finansijskog konsultanta banke u dobu od 59 godina.

Prvu polovinu 2012. godine muškarac je proveo obilazeći razne specijaliste u Pensilvaniji i moleći ih za pomoć. Oni nikako nisu mogli da se saglase o mogućem uzroku Pejsovog bola.

Neki od njih smatrali su da je bol nuspojava lekova koje je uzimao, drugi su sumnjali na migrene, treći na probleme sa zubima, pa čak i psihičku bolest, zavisnost od analgetika...

Čak i nakon što je jedan od mlađih lekara došao do onoga što se kasnije ispostavilo kao tačna dijagnoza, među specijalistima je bilo neslaganja u vezi sa načinom lečenja pacijenta.

Njegova supruga i medicinska sestra Kerol kaže da je to što su njih dvoje postavljali mnogo pitanja o bolesti i lečenju dovelo do toga da ih lekari okarakterišu kao "težak slučaj", vrstu pacijenata kakva se inače izbegava.

Da stvari budu gore kod Pejsa je otkriven ozbiljan, ali nepovezan poremećaj koji je dodatno otežao dijagnostičku sliku.

Tako je Pejs u julu 2012. rekao svojoj ženi da misli da će umreti, a ona je u očaju potražila pomoć uglednog specijaliste u Baltimoru.

“Pogledala sam ga i pomislila 'On će zaista umreti... užasno je smršao i ima sivu boju lica', a lekari su ga otpisali. Odlučila sam da ću se kao medicinska sestra sasvim posvetiti praćenju njegovog stanja i konačno pronaći odgovarajuću pomoć”, rekla je Kerol.

Njena posvećenost donela je rezultate - tri nedelje kasnije Pejs je išao na korektivnu operaciju zbog retkog stanja koje uzrokuje tako intenzivan bol, da ga doktori nazivaju "užasavajućim".

“Znao sam da je osećaj stvaran. Samo sam želeo da dokažem svima da ne glumim i da mi je zaista potrebna pomoć”, rekao je Pejs.

Simptomi su se pojavili u januaru 2012, s povremenim osećanjem pečenja na levoj strani lica i niz grlo. Bol je iz blagog brzo prešao u intenzivan osećaj.

Zbog toga što je pacijent uzimao veliki broj lekova za niz hroničnih bolesti, kao što su dijabetes tipa 2, hipotireoza, visok holesterol i depresija, lekari su prvo posumnjali na moguće reakcije na lekove.

Još jedna mogućnost koja se nametala kao logična bio je gastroezofagealni refluks (refluks želudačne kiseline).

Do kraja marta pojavio se novi simptom, trzanje lica, a bol se pogoršao, naročito tokom žvakanja.

“Ništa nije moglo da olakša bol”, rekao je.

Njegov porodični lekar savetovao je ukidanje antidepresiva, ali psihijatar se nije saglasio.

Uskrs u aprilu Pejs je proveo ležeći na kauču, odričući se prazničnih poslastica iz straha da će ga previše boleti. Izgledao je tako slabo da ga je supruga odvela u hitnu pomoć, gde mu je dijagnostikovan "sindrom gorućih usta" za koji ne postoji konkretan lek.

Nekoliko dana kasnije Pejs je posetio zubara, koji mu je propisao specijalnu pastu i režim ishrane za ublažavanje osećaja gorenja.

Dve nedelje nakon toga, kolabirao je na poslu i završio u hitnoj pomoći zbog teških bolova u grudima. Lekari su dijagnostikovali gorušicu.

Nekoliko dana kasnije, zbog jakih bolova u stomaku, uspostavljena je nova dijagnoza - upala žučne kese, česta kod dijabetičara. Poslat je na operaciju uklanjanja organa koji je prestao da radi.

U međuvremenu je bol u licu iz pečenja prešao u osećaj niza električnih šokova, što je nastavilo da bude postojan simptom.

Nakon što ništa konkretno nije pronađeno kao uzrok, jednostavnije je bilo pacijenta proglasiti ludim.

Pejs uskoro više ništa nije mogao da jede. Supruga bi mu stavljala puter od kikirikija na kašiku ili mu spremala pasiranu supu, ali je vremenom i to postalo teško jesti.

Bračni par je konsultovao je mnoštvo specijalista - gastroenterologa, endokrinologa, kardiologa... Jednog dana na jogi supruga Kerol opisivala je simptome članicama grupe, a jedna žena je rekla da njena majka - kojoj je dijagnostikovano stanje neuralgija trigeminusa, specifična po grču mišića usled bolova – ima slične zdravstvene probleme.

Reč je o nespecifičnom bolu, vezanom za peti, kranijalni ili trigeminalni nerv. Neki od uzroka su pritisak krvnog suda na nerv, povreda tokom operacije sinusa, javlja se kod multiple skleroze, određenih tumora... Bolest je dvostruko zastupljenija kod žena, kao i kod ljudi starijih od 50 godina.

“Intenzitet bola može pacijenta da uništi psihički i fizički, zbog čega se ovaj poremećaj ponekad naziva i bolest samoubistva", piše američki Nacionalni institut za neurološke poremećaje.

Morfijum i drugi opijati nemaju uticaja na bol.

Kada je Kerol to spomenula lekarima svog muža, ukazano joj je na to da ima suviše bujnu maštu.

Ipak, neurolog Univerziteta “Džon Hopkins” napokon je potvrdio dijagnozu i rekao Pejsu da nije lud.

Operacija koja je izvedena u avgustu 2012. bila je komplikovanija nego što su lekari mislili, a tokom nje je otkriveno da dve arterije pritiskaju bolni živac koji je na sebi imao brojne ožiljke.

Pejs je nekad bio aktivni sportista, pa lekari smatraju da mogući uzrok poremećaja predstavljaju brojni potresi mozga koje je tada zadobio.

Pejs danas živi bez bola i kaže da svoj život duguje lekaru Majklu Limu, koji ga je konačno lišio bola.