Koliko je važno dojiti bebu?

Piše: Z. Ostojić- Joksović

Izvor: novosti.rs

Za pravilan rast i razvoj deteta majčino mleko ima presudan značaj. Nije redak slučaj da mnoge žene, među kojima su i poznate ličnosti, doje i duže nego što je uobičajeno. Ovaj način ishrane, zapravo, nema alternativu jer je majčino mleko najzdravije i ništa ga ne može zameniti.

"Ishrana humanim mlekom na grudima majke je od neprocenjive važnosti za kompletan razvoj bebe. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje dokle god ima mleka i beba želi da sisa, ne duže od četvrte godine, jer tada već gubi vrednost. Osim što ovo mleko poseduje apsolutno sve korisne sastojke za pravilan razvoj, dojenjem se uspostavlja i specifična snažna veza između bebe i majke", kaže specijalista pedijatrije, neonatolog primarijus dr Radmila Mileusnić, načelnik Prve srpske banke humanog mleka Instituta za neonatologiju.

* Da li se kvalitet majčinog mleka menja?

- Razlikuje se prvo mleko, odmah po rođenju deteta, poznato kao kolostrum. Ovo mleko se luči pet dana i po svom sastavu i izgledu potpuno se razlikuje od potonjeg. To je "bebino zlato" jer je zlatno žute boje, bogatije je svim korisnim sastojcima i najhranljivije. Beba koja ga dobije, zaključava crevnu barijeru i sprečava prodor nepoželjnih bakterija. Posle kolostruma, dolazi prelazno mleko u trajanju od 10 do 15 dana, a zatim zrelo mleko koje uspostavlja normalan način shrane. Što se tiče kvaliteta, svako mleko koje beba dobija dojenjem je korisnije od mlečne formule, jer sadrži imunske faktore, enzime, oligoelemente...

* Šta podrazumeva mlečna formula?

- To je zapravo mleko u prahu, koje dopunjava ishranu bebe ili se daje ako majka ne doji. Mlečna formula je prilagođena uzrastu od prvog do šestog meseca i od šestog meseca do godinu dana. Međutim, pravilo koje nalaže SZO je da se isključe svi dodaci ishrani u prvih šest meseci, ukoliko majka ima dovoljno mleka. Posle šest meseci, ako mleka nema dovoljno daje se mlečna formula. Ukoliko je beba ranije stavljena na ishranu mlečnom formulom, od četvrtog do šestog meseca ishrana mora biti mešovita. To znači da treba da se uvedu pirinčane i kukuruzne žitarice, obrok od povrća, kašice od voća. * Kakva je ishrana posle šestog meseca?

- Između šestog i sedmog meseca ubacuju se druge žitarice sa glutenom, raž, ječam, ovas. Veoma je važno da se bebi prvo daju slani obroci. Ukoliko se krene sa slatkim, odbijaće da prihvati slano. Ako se ispolji intolerancija na gluten, onda se pravi dijeta. Kada ne poseduje enzim za razlaganje glutena, dijeta će ostati doživotna. U prvih godinu dana, bebama ne bi trebalo da se daje hrana koja nadima, kao što je pasulj, kupus, boranija, grašak. Izbegavaju se i namirnice koje mogu da dovedu do alergije, poput jagoda, citrusnog voća, nekih vrsta riba... Neprerađeno kravlje, ovčje i kozje mleko takođe se ne daje prvih 12 meseci. Ali, zato mogu da jedu puter, sireve, namaze. I na vreme bi trebalo uvesti što veći broj namirnica sa kašičicom. Posle prve godine, dete jede sve što jedu i ukućani, pod pretpostavkom da mu se to sviđa.

* Ako mu se ne sviđa hrana odraslih?

- Ukoliko mu se nešto ne sviđa, ne treba po svaku cenu insistirati da to jede. Zapravo, u trenutku kada roditelj vidi da samo hoće da uzima hranu, treba mu davati komadiće. U svakom slučaju, bebe posle šestog meseca ne bi trebalo na silu hraniti jer to dovodi do toga da deca kasnije u životu postaju nesamostalna i nesigurna. Oko devetog meseca, kada obično prohoda dete, trebalo bi ga staviti da sedne dok jede, ako to želi. Beba prvo prohodava bočno, pa zatim napred, nazad. Sve drugo je pogrešno tumačenje roditelja i mučenje za bebu, koja nije spremna da sedne. - Majke su nesebične i njihov gest davanja mleka predstavlja vrh dobročinstva. U trenutku kada se jave, specijalizovan transportni tim odlazi kod njih i proverava da li ispunjavaju uslove da bi bile donori. Moraju da budu psihički i fizički zdrave, bez bilo kakve terapije. Ako su tetovirane, od tetovaže mora da prođe šest meseci. Ukoliko su dobile transfuziju, opet mora da prođe pola godine. U krvi ne smeju da se nađu virusi. Kada ispune sve uslove, stručni tim ih obučava kako da mleko sakupljaju i čuvaju, a potom se ono odnosi u banku, obrađuje, podvrgava bakteriološkim analizama i zamrzava. U našoj zemlji ovakvih banaka ima u našem institutu za neonatologiju, kao i u Novom Sadu i Kragujevcu, a otvaranju je veliku podršku pružila planetarno poznati nutricionista i terapijski dijetetičar Džilijen Viver - kaže dr Mileusnić.

Ona napominje da se u banke slije mnogo više mleka kada je medijska kampanja, kao što je bila "zlatna" 2012. i 2013. godine.

- Ključna stvar je boriti se za svaku kap majčinog mleka, jer je to važno za preživljavanje i izbegavanje različitih oštećenja bebe. Majčino mleko drastično smanjuje mogućnost da se dete razboli i smrtnost. Osim toga, dojenje ne utiče na kvalitet grudi, čega se pribojavaju mnoge žene. Ali o tome bi trebalo da razmisle dame sa silikonima, jer u grudi ugrađuju supstance za koje se još ne zna pouzdano kakve posledice ostavljaju na imunski sistem bebe i kasnije deteta - ističe ovaj stručnjak.