Opasnosti moderne tehnologije: Kad zaboli "selfi lakat"

Piše: Z.Ostojić- Joksović

Tegobe u zglobovima prstiju šaka, često i lakta, na koje se žale mladi, sve više privlače pažnju stručnjaka. Simptomi i promene podsećaju na artritis, bolest tipičnu za stariju populaciju. Promene u prstima, šakama i laktovima mladih prvi je uočio američki hirurg za ovaj deo tela, dr Mark Kialgia. Novoj bolesti modernog doba koja nastaje usled preteranog igranja videoigrica, upotrebe mobilnih telefona, kompjutera i tableta dao je naziv "tekstitis".

- O posledicama zavisnosti od ovih modernih tehnologija koje nameću preterano korišćenje prstiju, tek će se govoriti. Ako se uzme u obzir da prosečna mlada osoba za 24 sata čak 2.500 puta u ruke uzme mobilni telefon za određene manipulacije, više je nego jasno da prsti trpe veliko opterećenje. Slanje poruka, dopisivanje koje traje dugo, igranje videoigrica i druge aktivnosti, prste pokreće stalno na jedan isti način- objašnjava dr Ivica Jeremić iz Instituta za reumatologiju Srbije.

Šta pod tim podrazumevate?

- Ti ponavljajući pokreti prstiju mogu da opterete tetive, posebno tetive palca i posle izvesnog vremena uzrokuju pojavu bola. Pojedini stručnjaci smatraju da prevelika upotreba mobilnih telefona može da bude povezana sa nastankom osteoartritisa, dok se bol u šakama vezuje za tekstitis. I zaista, prerani razvoj osteoartritisa zapažen je kod teških manuelnih poslova. Ipak, smatram da je stepen mehaničkog stresa prilikom uobičajene upotrebe telefona i kompjutera relativno mali, pa je malo verovatno da može biti povezan sa nastankom osteoartroze. Naravno, ova bolest se sporo razvija, što znači da ćemo tek u narednim godinama zaista znati koliki je uticaj savremenih tehnologija na njen nastanak. Istovremeno, dobićemo i odgovor da li je tekstitis ipak nešto više od blagog opterećenja tetiva. Predostrožnosti radi, da do ovih promena ne bi došlo, trebalo bi često menjati ruku kojom se koristi mobilni telefon, i po mogućstvu koristiti modele koji imaju veću dugmad.

Šta je selfi lakat?

- Pojavom selfi stikova reumatolozi su se susreli sa jednom novom dijagnozom, "selfi laktom". Iako bolest nije nepoznata, nov je njen uzročnik. Da bi se stanje bolje razumelo, za početak treba znati da se u predelu spoljašnje strane lakta pripajaju tetive opružača šake. Prilikom pravljenja selfija isteže se ruka uz istovremeno čvrsto stiskanje šake što pravi mikropovrede tetiva, izazivajući njihovo zapalenje. Bolest je poznata jer je kao "teniski lakat" ranije bila tipična za tenisere. Za lečenje "selfi lakta" preporučuju se hladne obloge, utrljavanje lokalno antireumatskih masti, fizikalna terapija, depo preparati kortikosteroida i, naravno, pošteda.

O čemu još treba voditi računa prilikom korišćenja ovih savremenih dostignuća?

- Upotreba mobilnih telefona, kompjutera i tableta nosi mnoge zdravstvene rizike. Na primer, mobilni telefoni mogu da povećaju stepen anksioznosti. Pitate se kako? Svi smo nekada bili u situaciji da smo poslali neku važnu poruku, a onda stalno proveravali da li ima odgovora, iako znamo da nismo čuli zvučni signal. Takođe, mnogi proveravaju svoje telesne simptome na internetu, pa nam danas u ordinaciju često dolaze vrlo zabrinute, naročito mlađe osobe, jer misle da boluju od ozbiljnih, pa i najtežih bolesti, iako se obično radi o banalnim stvarima. Osim toga, na mobilnim telefonima, ukoliko se ne čiste redovno, mogu da se stvore masne naslage i bakterijski film, koji pak mogu da uzrokuju češću pojavu akni, ali to je nešto sasvim drugo.

Koliko sam rad za računarom ugrožava zdravlje?

- Dugo sedenje za računarom u nefiziološkom položaju često dovodi do hroničnog bola u vratu i leđima, poznatom i kao "piščev vrat". Pogrbljeni položaj, konkretno, izaziva istezanje mišića leđa i kontrakcije, odnosno skupljanje mišića grudi. Što se tiče bola, on iz vrata može nekada da se širi i niz nadlaktice i da bude praćen osećajem trnjenja. Da ovaj problem ne bi postao hroničan i ozbiljan, neophodno je da se tokom rada za računarom prave česte, kraće pauze. Poželjno je takođe, da se po mogućstvu uradi par kraćih vežbi za jačanje i istezanje mišića vrata. Osim toga, monitor treba da se postavi u visini očiju, a glava tokom rada da se drži pravo da bi se što manje opterećivali mišići vrata. Nekada problemi sa vratom zahtevaju i konsultaciju sa fizijatrom, a u najtežim slučajevima propisuje se nošenje okovratnika, ali samo u fazi jakog bola dok se sedi za računarom. Jer, ukoliko se nosi stalno može doći do slabljenja mišića vrata i dodatnog pogoršanja stanja na duži rok.

Na šta još treba obratiti pažnju pri upotrebi ovog gotovo nezaobilaznog sredstva za rad?

- Ako se na računaru dugo radi ili se drži ruka oslonjena na lakat, može doći do razvoja takozvanog sindroma kubitalnog tunela. Zapravo, lakatni nerv koji prolazi kroz strukturu koja se zove kubitalni tunel biva pritisnut zbog čega nastaje otok, u laktu se javlja bol, kao i trnjenje u podlaktici, malom i domalom prstu. Ukoliko se tako nešto dogodi, lečenje se svodi na izbegavanje provocirajućih faktora, fizikalnu terapiju, a katkad je neophodna i lokalna primena depo preparata kortikosteroida.

Telefoni i vožnja

Svake godine 33.000 učesnika u saobraćaju doživi neku povredu zbog upotrebe mobilnog telefona. U istraživanju obavljenom u SAD-u oko četiri odsto vozača priznalo je da pravi selfije tokom vožnje. Koliko njih zbog toga strada, preciznih podataka nema. Zbog kobnih posledica koje telefoniranje i pravljenje selfija može da izazove u saobraćaju, većina zemalja je zabranila korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje - ističe dr Jeremić.

Usporavanje moždane aktivnosti

Česta upotreba mobilnih telefona usporava moždanu aktivnost, a povećava sposobnost mozga da se usredsredi na određenu temu, ustanovili su holandski naučnici sa univerziteta u Nijmegenu. Istražujući ponašanje mozga uporedili su sto osoba koje često koriste mobilni, isti toliki broj onih koji mobilni ne upotrebljavaju i još stotinu koji mobilni povremeno koriste.

Fenomen smanjene moždane aktivnosti bio je ispoljen kod ispitanika koji često telefoniraju u kontinuitetu više godina, istakao je glavni istraživač dr Martin Ans, pojašnjavajući da je ovaj proces nalik onome koji se dešava u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti.