Počinje projekat “Lekovitost lepe reči“ u Tiršovoj

Savremeno doba i konstatntna trka za boljim sutra ne ostavljaju mnogo vremena za lepu reč, empatiju i ljubaznost. Jedan od većih problema na koji se pacijenti žale u zdravstvenom sistemu je neljubazno medicinsko osoblje i ponekad loš odnos zaposlenih, a sa druge strane napadi na medicinsko osoblje i lekare sve su učestaliji i brutalniji.

Za najmlađe i najosetljivije pacijente, lepa reč je lekovita, pa je to deo projekta unapređenja Univeritetske dečje klinike u Tiršovoj.

Uticaj sredine je veoma bitan, a lekari i medicinske sestre imaju važan uticaj na najmlađe pacijente, smatra akademik Vladeta Jerotić.

“Nisu svi ljudi empatični,n ose to kao sklonost, kao potencijal u sebi od kojeg zavisi to nasleđe jednim delom, drugim delom možda je i važnije vaspitanje. Ako otac i majka nisu imali dovoljno međusobne empatije, pa onda ni prema deci, onda i to dete kada postane lekar, na primer, neće imati dovoljno ili uopšte empatije“, kaže Jerotić.

“Ako je kod nekih ljudi empatija kao i intuicija, nije baš isto ali su blizu. Ako je empatija inferiorna funkcija, onda osoba nije ni trebalo da se bavi medicinom“, dodao je.

Roditelji koji dovedu svoje bolesno dete na kliniku ,plašeni su i zabrinuti, a iz straha često i nepristupačni za saradnju sa medicinskim osobljem.

“Dođu sa najvećim problemom na svetu, tada vrlo malo mogu da shvate šta se desilo i, što bi rekli, ne čuju dovoljno ono o čemu pričamo. Zato je bitno da taj pristup bude kao prvo - sa osmehom, da se roditelju priđe na taj način, a koliko god mi mislimo da deca ne razumeju, deca nekad razumeju i više od nas. Znači, vrlo je bitno da biramo reči kojim se obraćamo i roditeljima i detetu i da na što jednostavniji način objasnimo šta će se dešavati tog dana dok je dete u bolnici“, istakla je medicinska sestra Snežana Đurđević.

Na Dečjoj klinici godišnje se obavi 150.000 specijalističkih pregleda i 7.000 operacija, a u zgradi koja je građena da primi stotinu ležećih pacijenata danas ih je i tri puta više.