Ben Stiler podržava PSA test, ali stručnjaci tvrde suprotno

Ben Stiler je objavio esej u kojem navodi da mu je PSA test spasao život. Pre dve godine glumcu je dijagnostifikovan rak prostate. On navodi da mu je lekar “uradio test iako nije bilo potrebe“, što je dovelo da ranog otkrića raka. U Stilerovoj porodici nije bilo obolelih od raka prostate, nije imao nikakve simptome i ne spada u grupu visoko rizičnih.

Tri meseca nakon dijagnoze, glumac je izlečen. On ističe da bi svi muškarci koji imaju 40 i više godina trebalo da razgovaraju sa svojim lekarima o testiranju.

Uprkos slučaju glumca Bena Stilera, mnogi stručnjaci su i dalje skeptični u pogledu pouzdanosti testa za utvrđivanje raka prostate.

Oni navode da test u većini slučajeva “promašuje kancer umesto da ga detektuje“, može da izazove infekcije i da vodi ka skupim i nepotrebnim tretmanima.

“Druga strana raka prostate mora da se uzme u obzir“, kaže doktor Otis Broli iz Američkog udruženja za rak za portal “Heltlajn“.

“Rak prostate nije uvek smrtonosan. Dešavalo se da samo postoji ali da se ne širi. U nekim slučajevima potrebno je 15 godina da dostigne smrtonosnu fazu.“

Broli navodi da je sprovedena studija, koja je uključivala autopsiju muškaraca blizu 90 godina, koji su umrli od srčanog udara. Rezultati su pokazali da je 80 odsto njih imalo rak prostate. Ove statistike su razlog zbog kojeg se mnogi muškarci, kojima je dijagnostifikovana ova vrsta kancera, odlučuju za metodu “gledaj i čekaj“, umesto da odmah počnu sa tretmanima.

PSA test je ranije bio standardna medicinska procedura za starije muškarce. Međutim, 2012. godine je Radna grupa preventivne službe SAD (USPSTF) napisala preporuku protiv testa.

Tu preporuku sada pregledaju članovi radne grupe, koji kažu da će, između ostalog, nova tehnologija da učini test ispravnijim.

Iz USPSTF kažu da je trenutni PSA test pokazivao previše pogrešnih pozitivnih rezultata, pogotovo kada je reč o muškarcima koji imaju manje od 50 godina. Pacijenti su često, zbog pogrešnih rezultata podvrgavani bolnim biopsijama, koje mogu da izazovu infekcije i kardiovaskularne probleme.

Oni ističu da je 5 u 1000 muškaraca umrlo bez testa, dok je 4 u 1000 umrlo i nakon testa. To znači da bi jedan u 1000 mogao biti spasen testom.