Neredovan san povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti

Rizici rastu kad se spava premalo ili previše, navodi AHA.

“Ne znamo koja je količina sna optimalna za smanjivanje rizika srčanih bolesti, ali ljudi koji spavaju manje od sedam sati ili više od devet mogu biti izloženi većim rizicima nego njihovi vršnjaci koji spavaju od sedam do devet sati", rekla je Meri Stondž sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

Ranija istraživanja sugerisala su da poremećaji spavanja mogu da povećaju rizik za začepljenje arterija ili aterosklerozu, viši krvni pritisak i nepravilan rad srca kao i za moždani udar i metaboličke probleme poput povišenog nivoa holesterola, gojaznosti i dijabetesa, koji svi mogu da dovedu do kardiovaskularnih bolesti.

To je začarani krug u kojemučestvuju spavanje i hronične bolesti, dodaje Stondžova. “Nekvalitetan san može povećati rizik od gojaznosti koji potom povećava rizik poremećaja spavanja.”

Većina naučnih istraživanja sna i srčanih bolesti usmerena je na nesanicu ili apneju (prestanak disanja u snu). Dijagnoza insomnije postavlja se kad ljudi imaju teškoća da zaspe ili spavaju 'u komadu' najmanje tri noći ndeljno, tokom najmanje tri meseca, a dijagnoza apneje postavlja se kad se u svakom satu sna zabeleži najmanje pet prestanka disanja, svaki u trajanju od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Ti su prestanci najčešće povezani sa suženjima disajnih puteva.

Stručnjaci ističu da nije jasno može li lečenje poremećaja sna smanjiti rizik kardiovaskularnih bolesti ali preporučuju da se, u slučaju da ne spavaju dobro, ljudi o tome posavetuju sa svojim lekarom samoinicijativno.