Bolesniji smo nego naši preci jer jedemo lošu hranu

Pad imuniteta sve češće se označava kao uzrok mnogih bolesti - od5 raznih infekcija i alergija do karcinoma različitih lokalizacija. Zato je sve više onih koji na razne načine pokušavaju da ojačaju odbrambene sposobnosti organizma. Doktor Pol Klejton, profesor neurofarmakologije na Univerzitetu u Edinburgu i predavač na postdiplomskim studijama Oksford univerziteta, za "Novosti", međutim, tvrdi da nema te "magične" hrane koja može brzo da osnaži imunitet, jer je naš imuni sistem veoma komplikovan i ima mnogo nutricionih zahteva.

Profesor Klejton, koji je nedavno bio u Beogradu, na prvom simpozijumu o imunitetu, u organizaciji Srpskog apotekarskog društva, svestan je da ljude veoma zbunjuje to što se stalno pojavljuju različite informacije o tome šta je važno za naše zdravlje, pa i za imunitet.

- Znamo da se učestalost autoimunih bolesti povećava za tri, četiri odsto godišnje, kao što znamo i da se za nekoliko decenija čak za 150 odsto povećao broj u suštini alergijskih oboljenja, kao što su astma, rinitis, dermatitis, ali i gastrointestinalnih poremećaja - objašnjava profesor Klejton. - Kada sam ja išao u školu, niko u razredu nije imao astmu, a sada u svakom odeljenju bar po jedno dete ima astmu i alergijske reakcije. Suočavamo se, takođe, i sa porastom malignih oboljenja, čiji nastanak se, takođe, povezuje sa padom imuniteta.

Čime objašnjavate tu poraznu statistiku?

- Verujemo da postoji nekoliko razloga. Ono što dovodi do ove disfunkcije imuniteta su dva odvojena faktora, oba vezana za ishranu. Jedan od njih je nedostatak 1.3 i 1.6 beta glukana iz lanca ishrane, što je posledica promena u poljoprivredi i procesa u tehnologiji proizvodnje hrane. Drugi uzrok je uklanjanje antizapaljenskih faktora, a to su omega 3 kiseline, koje su dosta redukovane iz hrane. To nas je učinilo ranjivim na alergije, a veruje se da je pokrenulo i autoimune bolesti i ostavilo odbrambeni sistem veoma slabim. Svi ovi faktori su nas učinili mnogo podložnijima bolestima nego što su to bili naši preci.

Kako su sada beta glukani, otkriveni još 1968. godine, izbili u prvi plan kada je reč o jačanju imuniteta?

- Naučnici sa Univerziteta u Nju Orleansu, koji su ih i pronašli, uspeli su da otkriju neverovatna svojstva koja beta glukani imaju na imuni sistem našeg organizma i to otkriće smatra se ključnim pomakom u nauci o jačanju imuniteta. Postoje brojna istraživanja jedinjenja beta glukana koja su se pokazala esencijalno važnim.

Stvara se utisak da se, možda, najveći broj istraživanja radi na temu imuniteta?

- Zapravo, najčešća istraživanja na polju zdravstva se i sprovode u pogledu jačanja imuniteta. Kroz istoriju, ljudi pokušavaju da nađu način kako da stimulišu ćelije odgovorne za jačanje imuniteta. Što je imunitet ljudskog organizma jači i otporniji, lakše će se izboriti sa infekcijama, virusima, gljivicama i prehladama. Istraživanja jedinjenja beta glukana su se pokazala esencijalno važnim za optimalno funkcionisanje imuniteta ne samo kod ljudi, nego čak i kod drugih sisara i ptica.

Ako se decenijama zna efekat beta glukana na imunitet zašto se sad, a svi smo već prilično skeptični prema "magičnim pilulama", potencira njihova uloga?

- Ranije su beta glukani bili vrlo prisutni u lancu ishrane, pa smo ih konzumirali svakodnevno. Međutim, danas, kao posledica promena u prehrambenoj tehnologiji, naš unos ovih jedinjenja je znatno manji, što za posledicu ima disfunkciju našeg imunosistema. Zato ih moramo unositi kao dodatke ishani. S obzirom na to da podstiču aktivnost imunih ćelija čiji je životni ciklus dva, tri dana, kako bi imali efekta, trebalo bi da se uzimaju u kontinuitetu.

izvor: novosti