Alergija postaje pandemija

Uživanje u proleću često pokvare alergije. Buđenje vegetacije mnogi isprate sa suzama i upornom kijavicom, zbog alergena koji se neprekidno oslobađaju. I dok muku muče sa svrabom i sekrecijom iz nosa, kašljem, glavoboljom i drugim simptomima koje izaziva polen, većina obično misli da su uzrok tegoba nepreležane zimske prehlade.

Alergija je ozbiljno obolenje, na koje trebe obratiti punu pažnju, naglašava alergolog profesor dr Vesna Tomić-Spirić iz Klinike za alergologiju i imunologiju kaže:

- Alergijske bolesti poslednjih godina poprimaju pandemijski karakter, a svest o njihovom na zdravlje nije na dovoljno visokom nivou. Koliko su alergije važne, pokazuje i višedecenijsko postojanje Evropske akademije za alergologiju i imunologiju (EAACI), najveće neprofitne organizacije u ovoj oblasti, čiji je član i naša zemlja. Akademija se bavi podizanjem svesti o učestalosti i značaju alergijskih bolesti u svetu. To je veoma važno, jer se predviđa da će za manje od decenije, više od polovine Evropljana bolovati od nekog oblika alergije, pa se nameće potreba za razvijanjem prevencije. Da bi se što bolje pripremili za to, Evropska akademija je krajem prošlog meseca u Evropskom parlamentu organizovala održavanje stručnog skupa pod sloganom "Testiraj svoju alergiju."

* Koliki ljudi boluje od alergije?

- U Evropi čak 150 miliona ljudi ima neki oblik alergije, od toga sto miliona alergijski rinitis, najčešće alergijsko obolenje, a 70 miliona astmu. Astma je, inače, najčešća hronična bolest kod dece, a 90 odsto ih je alergijskog tipa. Sa alergijom na hranu je 17 miliona, od čega je čak osam odsto životno ugroženo sa mogućnošću da doživi ozbiljne anafilaktičke reakcije i anafilaktički šok kao najteži oblik, praćen otežanim disanjem i gušenjem i padom arterijskog pritiska sa potencijalnim smrtnim ishodom. Na planetarnom nivou više od 300 miliona ljudi ima astmu. Po učestalosti obolevanja alergijske bolesti su u samom vrhu iza hroničnih nezaraznih kardiovaskularnih bolesti. Utisak je potpuno drugačiji jer im se ne pridaje dovoljno značaj. A, trebalo bi, s obzirom na učestalost, narušen kvalitet života i veliko ekonomsko opterećenje društva. Zbog alergijskih bolesti godišnje se izgubi sto miliona radnih dana na poslu i u školi. Na žalost, oko 50 odsto obolelih nema pravu dijagnozu, pa se ne leči na pravi način. Kada bi se na vreme postavila dijagnoza, uz pravilno lečenje uštedelo bi se oko 142 biliona evra. Ovim brojkama su obuhvaćeni i pacijenti u Srbiji.

* Na šta se mora obratiti pažnja kod sezonskih alergija?

- Svaka biljna vrsta ima kalendar cvetanja i oslobađanja polena. Od februara do maja cveta drveće, pa je tada koncentracija ove vrste polena najveća. Na primer, sedam do deset dana u prvoj polovini aprila se javlja polen breze u ogromnim koncentracijama, a u junu lipa. Preosetljivost može da se ispolji i na jovu, lesku, hrast, topolu, na svaku biljnu vrstu koja je registrovana na polenskoj karti. Merne stanice na teritoriji Beograda i drugih gradova i regiona u Srbiji jasno pokazuju, za određeni period godine, aktuelne vrste i koncentracije polena u vazduhu, zavisno od vegetacije i klimatskih prilika. U Vojvodini je dominantna ambrozija. Pacijenti su najčešće polisenzibilisani, što znači da su istovremeno senzibilisani na veći broj alergena, različite polene, kao i grinje i plesni. Kada ima vetra i sunca polenova zrna se veoma brzo šire. Kada je kiša padaju na zemlju, što smanjuje koncentraciju i tada su tegobe obično manje ispoljene. Ako se u vreme polenske aktivnosti javi kijanje, svrab i crvenilo očiju i suzenje, počne uporan kašalj praćen teskobom u grudima i gušenjem, obavezno treba posetiti lekara. Pogotovo ako se simptomi ponavljaju sezonski, svakog proleća, leta ili jeseni. Veliki broj pacijenata, koji nisu polisenzibilisani, ima tegobe tokom cele godine.

* Od čega zavisi podložnost alergiji?

- Bitan je predisponirajući nasledni faktor, ali i faktori sredine. Kada alergeni udisanjem dođu na respiratornu sluznicu, kod preosetljivih osoba izazivaju upalu koja je posredovana različitim medijatorima, odnosno činiocima. Među njima je histamin odgovoran za više od polovine simptoma. Navedeni medijatori dovode do upalnih promena na sluznici respiratornog trakta, što se ispoljava pojavom alergije. Histamin se oslobađa iz ćelije sluzokože, a u kontaktu sa alergenom dovodi do otoka zbog nadražaja nervnih završetaka. Prethodno promene se dešavaju i na krvnim sudovima, epitelu, žlezdama... Tegobe u nosu i očima često su udružena sa tegobama donjih disajnih puteva. Praktično, javlja se udružena bolest disajnih puteva ispoljena kao rinitis i astma. Zato, mnoge osobe sa alergijskim rinitisom imaju smetnje i u donjim disajnim putevima. Alergijski rinitis je najznačajniji faktor rizika za nastanak astme, jer se zapalenje na nivou nosa spušta i na bronhije, zbog čega se pacijenti često guše. Više od 40 odsto obolelih od alergijskog rinitisa ima i astmu, a više od 80 odsto astmatičara ima rinitis. Zato je pravilo struke da se kod alergijskog rinitisa traži astma i obrnuto. Adekvatnom terapijom u lečenju rinitisa, sprečava se ili odlaže astma. Osim toga, alergijski rinitis narušava kvalitet života, jer su takve osobe nervozne, umaraju se, loše spavaju i manje su produktivne.

* Kako se dijagnostikuje i leči alergijski rinitis?

- Primenjuje se kožno testiranje, takozvani "kožni priktest", na unutrašnjoj strani podlaktice, kao i drugi testovi. Ukoliko se potvrdi preosetljivost na inhalacione alergene, počinje terapija antihistaminicima i kortikosteroidima, koji se stavljaju u nos u vidu nazalnog spreja. Antihistaminici su efikasni kod kijanja, svraba i pojačane sekrecije, ali slabije za zapušen nos. Uz lekove, sprovodi se i alergen specifična imunoterapija, to je primena alergenske vakcine u cilju izmene imunskog odgovora na alergen. Ima i preventivno dejstvo u sprečavanju i odlaganju astme. Praktično, utiče se na smanjenje simptoma bolesti i potrebe za lekovima. Imunoterapija je najvažnija preventivna, jer sprečava preosetljivost na nove alergene i teže oblike bolesti.

PROVETRAVANjE UVEČE

Najveća koncentracija polena je ujutru, zato se savetuje provetravanje uveče. Osobe sa alergijskim tegobama trebalo bi da ograniče boravak i aktivnosti van kuće tokom visoke koncentracije alergena.

Zbog suzenja očiju, trebalo bi da nose naočare, a kada uđu u kuću da se obavezno istuširaju, jer se polenova zrna lepe za kožu i odeću. U automobilu ne držite otvoren prozor, već koristite klimu sa antialergijskim filterima.

izvor: novosti