Zašto sve više ljudi pati od alergija?

One mogu biti reakcija na različite materijale (alergene), poput hrane, polena, grinja, životinja, uboda insekata ili lekova.

Alergije mogu uticati na različite delove tela. Alergijski rinitis, ili polenska groznica, na primer, utiču na nos i oči, dok ekcem utiče na kožu.

Alergija na hranu može se odraziti na crevima, koži, disajnim organima, a nekada i celom telu kroz krvne sudove. Druga stanja, poput astme, koja utiču na pluća i ezofagitis (zapaljenje sluzokože jednjaka) blisko su povezana s alergijama, ali imaju druge uzroke.

Iako se većina reakcija može tretirati antihistaminima, neke mogu biti opasne po život i zahtevaju hitno medicinsko lečenje.

Najozbiljnije sistemske alergijske reakcije poznate su kao anafilakse. Ljudi sa ozbiljnim alergijama obično imaju i plan za hitne slučajeve, koji podrazumeva stalno nošenje autoinjekcije, za slučaj da dođe do napada.

Alergija se obično detektuje testom na koži ili testom krvi, koji utvrđuje da li telo proizvodi antitela za date alergene. Ukoliko je to slučaj, imuni sistem pamti određeni alergen kao pretnju i uvek šalje snažnu reakciju kako bi suzbio “neprijatelja”.

Sve više ljudi sveta pati od alergija. Iako nikom nije jasno zašto, postoji šest teorija o tome:

• Smanjena izloženost infekcijama ili mikrobima u detinjstvu može dovesti do povećanog rizika za alergije. Ova ideja obično se naziva hipotezom o higijeni i prvi put je predložena 1989. Istraživanja su pokazala da deca koja imaju blizak kontakt sa ljubimcima ili domaćim životinjama i koja potiču iz velikih porodica ređe razvijaju alergije.
• Kasno uvođenje određenih namirnica u ishranu, poput jaja i orašastih plodova može uticati na pojavu alergija. Tu tezu potvrdila je LEAP studija objavljena ove godine, koja je utvrdila da se konzumacijom kikirikija u ranom detinjstvu smanjuje šansa za razvijanje alergije na ovu namirnicu kasnije u životu.
• Različite metode pripremanja hrane mogu uticati na stepen alergijske reakcije. Recimo, pečenjem kikiriki postaje još opasniji za alergične ljude, dok se kuvanjem, njegovo dejstvo ublažava.
• Nedostatak vitamina D povećava rizik od alergija, nekoliko studija pokazalo je da su šanse da ste alergični na nešto sve veće što živite udaljenije od ekvatora. Međutim, još nije dokazano da li suplementi i dodatni vitamin D u ishrani mogu sprečiti razvoj alergija.
• Alergije se mogu razviti nakon izloženosti alergenima iz mlečnih prerađevina, ili ulja orašastih plodova u kozmetičkim proizvodima, naročito ako se oni nanose na oštećenu kožu.
• Izmenjena crevna flora zbog ishrane siromašne vlaknima i široko rasprostranjena (zlo)upotreba antibiotika mogu promeniti funkcionisanje imuniteta i razviti alergiju.

Iako postoje tretmani koji ublažavaju simptome alergije, ne postoji lek za njih, niti preventivno sredstvo.

Jedina pomoć koju imamo jeste test za predviđanje alergija, a za sada, najbolje što možete da učinite za sebe jeste da je držite pod kontrolom.