Šta sve može moćni vitamin C?

Vitamin C učestvuje u čak 15.000 metaboličkih procesa u ljudskom organizmu. Poznat i kao aksorbinska kiselina, uključen je u proizvodnju hormona, neurotransmitera (prenosnika nervnih impulsa) i kolagena (vezivnog vlakna koje tkivu daje čvrstoću i elastičnost).

Snažan antioksidans

Askorbinska kiselina je snažan antioksidans što znači da štiti ćelije od slobodnih radikala, otpadnih produkata metabolizma koji, ako se prekomerno nakupljaju u telu, mogu izazvati brže starenje i nastanak različitih bolesti, uključujući i rak. Na primer, količina slobodnih radikala može se povećati zbog cigareta, alkohola, nepravilne ishrane, zagađenja, prekomernog izlaganja suncu...

Vitamin C poboljšava apsorpciju gvožđa i kalcijuma, važan je za ravnotežu vitamina A, aktivira folnu kiselinu (vitamin B9), obnavlja zalihe vitamina E.

Pomaže i protiv alergija tako što podstiče razgradnju histamina koji nastaje tokom alergijske reakcije, a izaziva simptome poput suzenja očiju, svraba i oticanja sluzokože.

Olakšava mršavljenje jer učestvuje u proizvodnji karnitina, molekula proteina koji podstiče pretvaranje masti u energiju.

Najbolji prirodni izvori

Foto: Thinkstock

Mnogi sisari mogu sami proizvesti vitamin C, ali ne i čovek - za nas je C esencijalan vitamin koji moramo uzimati kroz hranu. Dovoljne količine najlakše je osigurati svakodnevnom konzumacijom raznovrsnog voća i povrća.

Sinonim za vitamin C su citrusni plodovi (narandža, limun, mandarina, grejp...) ali njime obiluje i bobičasto voće, naročito crna ribizla, borovnica, malina, jagoda, šipurak i trešnja, kao i niz egzotičnih plodova: kivi, papaja, ananas, mango...

Najbogatijim izvorima C vitamina u prirodi smatraju se tropska trešnja acerola i amazonske bobice camu camu.

Ne zaboravite povrće - odlični izvori vitamina C su paprika, brokoli, karfiol, kelj, kupus, blitva, paradajz, špargla, krompir, celer...

Vitamin C topljiv je u vodi, a osetljiv na vazduh i toplotu, pa se transportom hrane i kuvanjem može izgubiti čak 90 odsto vitamina C. Najbolje ćete ga očuvati ako jedete sveže ubrano voće i povrće i ako hranu minimalno termički obrađujete i/ili pravilno zamrzavate.

Oprezno sa suplementima

Vitamin C često se uzima u obliku suplemenata jer ga telo navodno jako dobro podnosi - imamo prirodni “barometar“ koji podstiče izlučivanje nepotrebnog viška vitamina C.

Preporučene dnevne količine za odraslu zdravu osobu su 75 mg za žene i 90 mg za muškarce, a kao najviši podnošljiv dnevni unos najčešće se spominje 2.000 miligrama (2 grama).

Povećane doze vitamina C načelno se preporučuju kod infekcija, prehlada, karijesa i upala desni, oslabljenog imuniteta nakon operacija i povreda, bolesti disajnih organa, artritisa, hemoroida, problematične kože, dijabetesa i alkoholizma, a često se ističe da pušači imaju veće potrebe za vitaminom C.

Ipak ne bi trebalo da uzimate velike doze bez savetovanja s lekarom. Istraživanja su pokazala da nema smisla preterivati jer najmanje 50 odsto velike doze organizam verovatno neće prihvatiti.

Takođe je dokazano da previše vitamina C podstiče stvaranje kamenca u bubrezima.

Ako trudnice uzimaju prevelike doze vitamina C, mogu izazvati suprotno dejstvo - kod deteta se nakon rođenja može razviti nedostatak tog vitamina.