Ukrasna biljka koja pomaže organizmu

Ukrasna penjačica ladolež (Convolvulus sepium), duga i do pet metara, nije samo dekor bašte, ograde i zidova. Njena lekovita svojstva prvo su otkrili Arapi, a u te svrhe se koriste svi delovi biljke, posebno podzemni. Efikasno čisti žučnu kesu, pomaže kod bolesti materice, jetre, bešike, slezine, želuca, arterioskleroze, zubobolje, reume... Smanjuje nadimanje, pokazala se i delotvorna kod rana koje teško zaceljuju, posebno tvrdokornih čireva. Narodni lekari je preporučuju za cirkulaciju, a samim tim i lakše zarastanje rana.

Ladolež je efikasan i za žuljeve nastale od dugog hodanja. Dovoljno je cvetove izgnječiti, a sokom koji se dobije mazati žulj kad pukne i brzo žuljevi će nestati, a koža će se obnoviti. Listovi biljke mogu da se koriste kao dodatak ishrani, u mešanim salatama. Osim toga, ladolež hrani i zemlju na kojoj je posađen.

Veoma je prilagodljiv i raste na svim meridijanima. Kod nas cveta od juna do septembra u raznim bojama, potrebno mu je puno sunca, samo u jutarnjim satima. Na prirodnim staništima bira vlažna mesta, može se naći u blizini potoka, bara, reka. Beli, divlji ladolež ima posebnu vrednost u tradicionalnoj medicini. U narodu ga zovu i hladolež, slatkovina, šatorče, košuljarka. Za lekovite svrhe bere se biljka sa korenom, sve dok cveta. Stabljike se seku na delove duge 20 cm, vezuju u snopiće i suše zajedno sa listovima i cvetovima u hladu.

Za kućnu apoteku može da se ubere i osuši svaki deo biljke posebno. Od septembra do marta vadi se samo koren.

Ladolež sadrži specifične lekovite sastojke poput gurne, glikozida jalapina, smole, šećera, tanina...

ČAJNE MEŠAVINE

Kod nadimanja u stomaku priprema se čajna mešavina od 50 g ladoleža i po 10 g nane, kima, komorača, matičnjaka i cveta božura. Kašika čajne mešavine se prelije sa 2,5 dl ključale vode, poklopi i ostavi da odstoji pet minuta. Zatim se procedi i pije. Čaj je najdelotvorniji kada se uzima uveče sveže pripremljen. izvor: novosti foto: flickr.com/wackybadger