Koliko su kubanske vakcine zaista efikasne

Od karcinoma pluća, najsmrtonosnijeg i najučestalijeg malignog oblika tumora, u svetu svakog minuta život izgube dve osobe, dnevno tri hiljade, a godišnje milion ljudi. Zato ne čudi što oboleli i njihove porodice uvek obrate veliku pažnju na novi lek koji bi mogao da pomogne ili olakša tegobe. A da lek postoji, tvrde zvaničnici kubanske medicine. U pitanju je vakcina "cimavaks EFG". Ipak, naši lekari su oprezni i smatraju da "ne postoji dovoljno studija" koje bi njenu delotvornost i potvrdile.

Uz opasku, da je dve i po decenije rada kubanskih stručnjaka dug period, a da se sa istraživanjem stiglo do pola, direktor Klinike za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, dr med. nauka i naučni saradnik ove ustanove Davorin Radosavljević - kaže:

- Prema do sada malom broju dostupnih podataka iz kubanskih izvora, jer iskustva lečenih u stručnim dokumentima ne postoje, vakcina "cimavaks EFG" deluje na epidermalni faktor rasta, za koji se zna da je biološki pokretač raka pluća. Naravno, to je samo jedan od faktora koji pokreću bolest, što znači da čak i ako se potvrdi da deluje, to neće biti rešenje kod svih pacijenata. Suština je da, iako je vakcina, "cimavaks EFG" ne stvara imunitet na ovu bolest, već stimuliše imunološki sistem da se bori protiv rasta malignih ćelija i njihovog daljeg napredovanja.

Kome je vakcina namenjena?

- Obolelima u odmaklom trećem B i četvrtom stadijumu bolesti, koji su prošli hemioterapiju. Ona nažalost ne može da preokrene tok bolesti, ali može da kod pacijenata sa uspešnim lečenjem hemioterapijom, održi bolest u tom stanju i ne dozvoli joj da dalje napreduje. S obzirom na činjenicu da se karcinom pluća, ukoliko nije otkriven na vreme, izuzetno brzo razvija, širi i kratkoročno ima lošu prognozu, svako produženje života i kvaliteta života je izuzetno važno.

Kubanski stručnjaci tvrde da uz "cimavaks EFG" život obolelog može da se produži i do pet godina?

- U to, kao lekar sa višedecenijskom praksom, ne verujem. Možda je reč o sporadičnim slučajevima, ali pojedinačna iskustva, ukoliko postoje, ne mogu da se uzmu kao parametri u lečenju. Ako se zna da uz postojeću terapiju, život obolelog može da se prosečno produži kod nemikrocelularnog oblika najviše do godinu dana, a kod mikrocelularnog, koji je daleko zloćudniji, 8 do 10 meseci, onda je svaki pomak, u tom smislu, uspeh. Da bi neko tvrdio da se uz "cimavaks EFG" život obolelog produžava za godinu i duže mora da priloži ozbiljna uporedna istraživanja u svetskim prestižnim naučnim centrima Evrope i Amerike. To za sada izostaje, a koliko znam istraživanja za izuzetno važnu treću i četvrtu fazu ustupljena su američkom Institutu "Rozvel Park".

Ipak, najavljuje se da ova vakcina u septembru stiže u Srbiju?

- Da bi vakcina ušla u terapiju za naše paciejnte, mora prvo da se registruje. Neophodno je da njenu validnost odobri naša Agencija za lekove i medicinska sredstva, naravno, uz opsežnu stručnu dokumentaciju. Međutim, da bi se ona uvela u terapiju mora da se nađe na listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. U suprotnom, ja ne znam kako bi se ona primenjivala u zdravstvenom sistemu Srbije.

Da li ste lično skeptični kada je reč o njenoj primeni?

- Više oprezan. Skeptičan nisam, jer prema saznanjima koja imam, vakcina se dobro podnosi i nema kontraindikacija. Jednostavno se daje, u oba ramena i oba kuka. Prima se u nekoliko doza u određenim vremenskim razmackima, uz konsultaciju sa lekarom. Ukoliko se ispostavi da je vakcina uspešna, njena primena možda može da se proiširi i na neke druge vrste tumora – zaključuje dr Radosavljević.

Uz napomenu da se o "cimavaks EFG" vakcini uveliko govori poslednjih pet godina, a da je u poslednje dve postala pravi hit, slično mišljenje iznosi i profesor dr Branislav Perin, direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici:

- Po onome što se zna, "cimavaks EFG" deluje na određene receptore koji sa nalaze na površini tumorske ćelije karcinoma pluća. Problem je, međutim, što svaki karcinom pluća nije po svemu identičan, odnosno faktori koji dovode do njegovog nastanka nisu istovetni, pa shodno tome i delovanje ove vakcine postaje upitno. Naš imunološki sistem je u stanju da prepozna tumorsku ćeliju, ali to prenebregava, jer tumorska ćelija luči određene supstance da se ne bi razotkrila. Znači, znamo zašto dolazi do sprečavanja imunološkog odgovora, ali ne znamo šta je to što maligna ćelija luči. Za neke faktore znamo, a neki su potpuno nepoznati. Na te poznate faktore, "cimavaks EFG" očigledno i deluje. Ona je tu da omogući imunološkom sistemu da malignu ćeliju prepozna.

Pod pretpostavkom da je "cimavaks EFG" delotvoran?

- O tome može da se govori tek kada prođe obavezne faze provere. Vakcina treba da se upotrebi zajedno sa već dostupnom terapijom i to da se uradi u velikim kontrolisanim studijama sa više od 1.000 pacijenata u više svetskih centara. Nema podataka da je tako nešto do sada urađeno, a Kubanci su još pre četiri godine prestali da objavljuju ovakve rezultate.

DIJABETSKO STOPALO

"Heberprot-P" vakcina, koja po tvrdnjama kubanskih stručnjaka uspešno zaustavlja dalji proces širenja dijabetskog stopala, takođe izaziva ogromnu pažnju javnosti. To ne čudi, s obzirom da je to jedna od najtežih komplikacija dijabetesa, a broj obolelih rapidno raste. Na stopalu i prstima otvaraju se hronične rane, koje ne zarastaju već se uglavnom šire i na kraju dovode i do amputacije nogu.

Delovanje vakcine, koja još, istina, nije krenula u klinička ispitivanja, objašnjava naš priznati endokrinolog koji se dugi niz godina bavi dijabetesom:

- Na osnovu dosadašnjih saznanja, vakcina deluje na grupu faktora rasta, koji podstiču rast ćelija kože i potkožnog tkiva i tako dovode do bržeg zarastanja i zaceljivanja rana. Za sada, u lečenju se koriste samo jaki antibiotici, ali defekti ostaju i predstavljaju osnov za amputaciju. Priroda nastanka dijabetskog stopala je složena, jer se prvo javlja neuropatija, kada pacijent gubi osetljivost na bol i dodir. To je zato što su nervni završeci oštećeni. Pacijent to primeti najčešće po tome što ne reaguje na tesne cipele i male povrede. Vremenom dolazi do pojave rana, a to je pogodan teren za razvoj bakterija, koje se veoma brzo šire i izazivaju infekciju. Delovanje lekova je otežano i traje nedeljama, jer je delu zahvaćenom promenama teško prići, pa nekada nema drugog rešenja sem hirurškog. Kada bi se nekim lekom delovalo na faktore rasta, kao što je slučaj sa tom vakcinom, onda bi lečenje svakako bilo uspešnije. Ali, o tome konačnu reč treba da da Agencija za lekove i medicinska sredstva.

izvor: novosti