Šećer pada zbog manjka tečnosti

Tokom vrućina, dijabetičari izrazito gube tečnost znojenjem, što se ispoljava suvoćom usta, ispucalim usnama, opštom malaksalošću i omaglicom, a ponekad i povišenom temperaturom. Nisu retki ni grčevi u potkolenicama i malaksalost. Za dijabetičare ovo je izuzetno štetno, jer manjak tečnosti u organizmu može da bude osnova drugih poremećaja koji dovede do gubitka svesti i kome.

Asistent dr Marina Anđelić Jelić, specijalista interne medicine i načelnik kliničkog odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Kliničko-bolničkom centru "Zvezdara" kaže da zbog dehidratacije dolazi do pada šećera, odnosno hipoglikemije:

- Osim smanjenog unosa tečnosti, dijabetičari u letnjem periodu jedu manje kaloričnu hranu, a više voće i povrće, što sve dovodi do padova najpre pritiska u krvi, a zatim i šećera. Zbog pojačanog znojenja gubi se i dosta elektrolita i soli, pa se preporučuje da piju slabogazirana pića koja imaju dovoljno kalijuma, natrijuma i magnezijuma.

Pad šećera je situacija koje se i lekari i pacijenti najviše plaše. Hipoglikemija značajno narušava kvalitet života, više nego skok šećera. Problem nastaje kada pacijenti, koji dugo godina imaju dijabetes, izgube osećaj za prepoznavanje simptoma poput zamagljenog vida, malaksalosti i opšte slabosti. To je, kaže dr Anđelić, ono što je opasno.

- Ako hipoglikemija duže traje, a pacijent ne reaguje unošenjem koncentrovanih ugljenih hidrata, kao što su dve kockice čokolade, kašičice meda ili zaslađeni sok, rizikuju da ih hipoglikemija dovede i do kome.

Leti se zbog toga doza leka, bilo da su u pitanju tablete ili insulin, smanjuje. Naročito ako se epizode hipoglikemije javljaju na svakih dva do tri dana. Terapiju, međutim, pacijenti ne smeju da menjaju na svoju ruku, već u dogovoru sa lekarom. Da bi sprečili nagle padove šećera dijabetičari treba da piju što više tečnosti, najbolje vode i to od litar i po do dva, ali ne i voćne sokove koji sadrže dosta voćnog šećera. Ako žele da se osveže preporučuju se limunada bez šećera, i prirodno ceđeni sokovi, kao i mineralna voda sa magnezijumom.

Osim problema sa padom šećera, leti su i češće infekcije na stopalima, pa lekari upozoravaju pacijente da nikako ne hodaju bosi.

- Dijabetičari često pate od polineuropatije, odnosno oboljenja perifernih nerava na nogama, i zbog toga ne osećaju bol. I najmanja povreda, ubod, ogrebotina, predstavlja ulazno mesto za infekciju, što može da dovede do nastanka dijabetesnog stopala - napominje dr Anđelić Jelić.

UČESTALE GLjIVIČNE INFEKCIJE

Doktor Marina Anđelić napominje da su leti kod dijabetičara češće i gljivične infekcije stopala:

- Zbog preteranog znojenja nogu veći je rizik od infekcija, pa higijena u toplim danima treba da bude intenzivnija: svakodnevno pranje i dobro prosušivanje stopala.

izvor: novosti