Ko pre gubi pamćenje - muškarci ili žene?

Dr Kliford Džek sa Klinike Mejo kaže da ljudi moraju biti svesni da je gubitak pamćenja prirodna posledica starenja kod oba pola, ali da muškarci imaju veći rizik od blagog gubitka pamćenja nego žene - i to najčešće oko 40. godine.

"To je neprijatna odlika normalnog starenja, ali to ne mora da znači da ćete dobiti demenciju. Pad memorije je nešto što se dešava svima", dodaje Džek.

Istraživački tim je pregledao strukturu i aktivnost mozga na 1.246 ljudi, starosti od 30 do 95 godina sa normalnom kognitivnom funkcijom. I došli su do zaključka da pamćenje konstantno opada od 30. godine do 90. godine.

Alchajmerova bolest

Tačan molekularni mehanizam Alchajmerove bolesti još nije jasan i sa svakim novim otkrićem dolazi se do novih neodgovorenih pitanja. Alchajmerova bolest je udružena sa smanjivanjem mozga i lokaliziranim gubitkom neurona, uglavnom u području hipokampusa i entorinalne moždane kore. Identifikovana je kao bolest u kojoj je poremećena strukturna pa tako i funkcionalna uloga određenih proteina.

Studija je, takođe, istraživala hipokampus, područje mozga koje je ključno za formiranje i skladištenje pamćenja, i utvrdila da s godinama polako počinje da se skuplja i to najčešće od 30. do 60. godine.

HIipokampus

Dr Džek kaše da skupljanje hipokampusa s godinama zajedno s gubitkom nervnih veza utiče na funkcionisanja mozga, što prouzrokuje gubitak pamćenja, i da se pamćenje pogoršava kod muškaraca, naročito posle 40. godine. A obim hipokampusa u muškim mozgovima takođe je manji nego u ženskim, naročito posle 60. godine.

Gubitak pamćenje više pogađa muškarce s nižom stručnom spremom, a najmanje žene s visokom stručnom spremom, potvrđuje istraživanje. Prednost u dobrom pamćenju izgleda da drže žene dok prolaze kroz menopauzu u svojim pedesetim.

Dr Džek kaže da je nejasno zašto mozak muškaraca ima tendenciju da opada brže, ali zalihe ženskog hormona estrogena mogu pomoći ženskom mozgu da spreči štetu neurona pre srednjeg životnog doba.

Istraživači su takođe koristili PET skenove za snimanje amiloidne akumulacije, toksičnih proteina koji uništavaju vitalne veze između ćelija i koji prouzrokuju nastanak Alchajmera.

Gen APOE4

Studija je pokazala da je relativno nizak nivo amiloida kod većine ljudi pre 70. godine, nakon čega je povećan.

Naučnici su identifikovali i nekoliko gena koji povećavaju rizik razvoja Alchajmerove bolesti.

Iako su genetička testiranja dostupna za neke od ovih gena, lekari još ne preporučuju rutinsko genetsko testiranje za Alchajmerovu bolest, verovatno zbog činjenice da se radi o multifaktorskoj bolesti s kompleksnom genetikom na koju utiču brojni genetski, ali i faktori sredine.

Najznačajniji rizični genetski faktor za razvoj bolesti je mutacija gena za APO-e4, a ljudi koji nose taj gen pokazuju znakove akumulacije amiloida oko 57. godine, a oni koji nemaju taj gen pokazuju nešto kasnije, oko 64. godine. Dokazana mutacija je samo indikator za povećani rizik obolevanja, a nikako ne siguran dokaz budućeg razvoja bolesti.

Studija ukazuje i na genetski rizik u kojem se amiloidi gomilaju u mozgu. Mogu biti asimptomatski, ali češće su rizik za Alchajmera.