Strujom spuštaju pritisak

Zahvaljujući metodi renalne denervacije, pacijentima sa rezistentnom hipertenzijom konačno se može regulisati pritisak. Uz nadzor dr Feliksa Mahfuda, iz Sarland univerzitetske bolnice u Hamburgu, kardiolozi Kliničkog centra Srbije uspešno su uradili tri ovakve intervencije kod pacijenata čiji povišen pritisak nije reagovao na lekove.

Kod pacijenata sa rezistentnom hipertenzijom simpatički nervni sistem previše radi. Ovom invazivnom metodom se umanjuje aktivnost simpatičkog nervnog sistema i na taj način snižava krvni pritisak. Procedura se izvodi uvođenjem katetera u bubrežnu arteriju i propuštanjem radiofrekventne struje na tačno određenim mestima u arteriji. Na taj način se greje zid krvnog suda i oštećuju simpatički nervi koji se nalaze oko bubrežne arterije, čime se postiže smanjenje nervne aktivnosti. - Kod ove procedure je, osim dobrog poznavanja ove invazivne tehnike veoma važno da se pravilno odaberu pacijenti za koje je renalna denervacija indikovana - pojasnio je dr Feliks Mahfud, jedan od vodećih stručnjaka u ovoj oblasti, koji je uradio više od 600 ovakvih intervencija.

Ako se dobro odaberu pacijenti pogodni za operaciju, u roku od tri do šest meseci pritisak se polako snižava. Ipak, to ne znači da ovi pacijenti ne moraju više da piju antihipertenzivne lekove, pojašnjava prof. dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije.

- Često nam se dešava da dobijemo pacijente sa dijagnozom rezistentne hipertenzije, a da nije to u pitanju - kaže dr Stojanov. - Ovu vrstu povišenog krvnog pritiska imaju oni pacijenti koji uprkos uzimanju četiri antihipertenzivna leka, imaju pritisak 160/110 mm živinog stuba i viši. Sve pacijente koje razmatramo za metodu renalne denervacije testiramo na eventualnu sekundarnu hipertenziju, bilo zbog oboljenja bubrega ili zbog endokrinih problema.

Cilj ove invazivne procedure je da krvni pritisak, koji je i pored lečenja izmicao kontroli, kod ovih pacijenata konačno bude regulisan. Posle intervencije najčešće se značajno smanjuje broj antihipertenziva koje pacijent uzima. Nakon procedure umanjenja aktivnosti nerava bubrežne arterije, očekuje se prestanak variranja pritiska, naročito dnevnih oscilacija, koje su najodgovornije za oštećenja organa i ozbiljne komplikacije hipertenzije.

- Ako je hipertenzija loše regulisana, to dalje povećava rizik za najveće komplikacije: srčani udar, moždani udar i srčanu slabost - pojašnjava dr Arsen Ristić, direktor Klinike za kardiologiju KCS. - Dokazano je da su pacijenti sa loše regulisanim pritiskom pod velikim rizikom od ovih komplikacija. Među pacijentima koji dožive infarkt srca ili mozga čak 70 odsto ima hipertenziju. Takođe, hipertenzija povećava i rizik od nastanka aneurizme aorte, hronične slabosti bubrega i demencije.

Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay.com