Svakog dana popijemo po jednu tabletu

Stručnjaci kažu da nismo ni najgori, niti najbolji u Evropi, ali ako se posmatraju određene grupe lekova, u nekim kategorijama ipak prednjačimo. Recimo, kada se uporede podaci za antibiotike, vidi se da je potrošnja ovih lekova u Srbiji za 40 odsto veća od proseka u Evropskoj uniji, ali je, ipak, na sličnom nivou kao u Francuskoj ili Italiji, pišu Novosti.

- Sigurno je da infekcije koje mogu da se leče antibioticima i drugim antiinfektivnim lekovima nisu, u poređenju sa Rumunijom, tri puta češće u Srbiji ili Italiji ili četiri puta češće u Grčkoj - kaže u intervjuu "Večernjim novostima" doktor Miroslav Savić, vanredni profesor na Katedri za farmakologiju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. - Ili, uzmimo primer antidepresiva, lekova koji se koriste kod depresivnih, kao i anksioznih poremećaja. U Srbiji se oni primenjuju kao u zemljama Evropske unije koje imaju najmanju potrošnju, kao što je recimo Estonija, dok je evropski prosek oko tri puta veći.

Da li postoji formula po kojoj može tačno da se izračuna potrošnja lekova u jednoj zemlji?

- Potrošnja lekova se obično izražava kroz parametar označen kao definisana dnevna doza (DDD). Ona predstavlja dnevnu dozu za najčešću primenu jednog leka. Naša Agencija za lekove i medicinska sredstva na godišnjem nivou prikuplja i obrađuje podatke o prometu humanih lekova. Oni pokazuju da je potrošnja lekova u Srbiji na nivou od oko 1.100 DDD na 1.000 stanovnika u toku jednog dana, što znači da svaka osoba u Srbiji, u proseku, dnevno uzme 1,1 DDD, odnosno jedan lek.

Koji lekovi se u Srbiji najčešće piju?

- U više od 40 odsto slučajeva, u pitanju je lek koji deluje na srce i krvne sudove. Na drugom mestu, sa preko 15 odsto od ukupnog učešća, nalaze se lekovi koji deluju na krv i krvotvorne organe, među kojima lekove koji utiču na sposobnost zgrušavanja krvi koriste upravo pacijenti sa obolelim srcem i krvnim sudovima. Svaku drugu dozu leka koja se primeni u Srbiji uzimaju osobe sa oboljenjima kao što su hipertenzija, angina pektoris, srčana slabost, poremećaji srčanog ritma, srčani ili moždani udar.

Pacijenti ne koriste uvek samo jedan lek, uglavnom kombinuju više njih. Koje posledice to može da ima?

- Kada se govori o primeni više lekova, a takva praksa je česta i kod nas i u svetu, pitanje mogućih štetnih posledica njihove kombinovane primene se obično postavlja i pre pitanja koristi koja se očekuje od njihovog uzajamnog dejstva. Brojni su primeri kada se sa dva ili tri leka mnogo uspešnije leči ili kontroliše bolest nego sa jednim lekom. Hipertenzija često ne može dovoljno dobro da se kontroliše samo sa jednim lekom, a nema sumnje da je neuporedivo veća korist i zaštita koju pruža dobra kontrola hipertenzije primenom dva ili tri leka nego što su rizici koje svako kombinovanje lekova u nekoj meri nosi.

* Da li uvek mogu da se očekuju i neki neželjeni efekti?

- Činjenica je da svaki lek ima svoje očekivane neželjene efekte, koji će se sa većom ili manjom verovatnoćom javiti kod svakog petog, desetog, stotog pacijenta, kao i da će verovatnoća javljanja neželjenih efekata rasti sa brojem lekova u kombinaciji. Ali to ne sme da bude razlog da se takve kombinacije ne koriste. Ono što treba da se prepozna jeste kombinovanje lekova koji bi mogli da dovedu do neprihvatljivih posledica (apsolutna kontraindikacija), kao i mogućnost pojačavanja nekih neželjenih efekata usled kombinovane primene lekova (relativna kontraindikacija, odnosno mere opreza). Odgovornost je lekara koji propisuje lek i farmaceuta koji izdaje lek da se takve kontraindikacije za kombinovanu primenu prepoznaju, odnosno da se neželjene posledice spreče.

Da li se u situaciji kad pacijent istovremeno mora da se leči kod lekara različitih specijalnosti povećava opasnost da se "loše" iskombinuju lekovi?

- Teoretski postoji mogućnost da se tada previde ili ne sagledaju dovoljno moguća neželjena dejstva, naročito jer se obično radi o lekovima namenjenim za dugotrajnu, a nekada i doživotnu terapiju. Primer su lekovi za suzbijanje bolova i zapaljenja, kao što su "diklofenak", "ibuprofen", "naproksen" i drugi. Dugotrajna primena takvih lekova, uz nepobitne koristi, ima i uticaj neznatnog povećanja krvnog pritiska, pre svega dejstvom na bubrege. Za pojedine pacijente, sa određenom sklonošću za razvoj hipertenzije ili smanjenje rada bubrega, takav uticaj može da bude od značaja, u uslovima dugotrajnog lečenja. Moguće komplikacije bi mogle da se preduprede kada bi lekari koji propisuju lekove i farmaceut koji ih izdaje imali uvid u kompletnu terapiju.