Institut za onkologiju pretesan za sve obolele

Između kreveta, prostor minimalan, jedva se prolazi. Pacijenti u teškom stanju. Ovo nije jedina desetokrevetna soba u ustanovi, a po rečima direktora, profesora dr Radana Džodića, bolesničke sobe uglavnom imaju od osam do deset postelja, dok su malobrojne one sa četiri postelje.

– Svuda je tesno: u ambulantama, bolesničkim sobama, čekaonicama, kabinetima... Problem traje decenijama. Imamo ukupno četiri lifta. Istim liftom prevoze se i tek operisani pacijenti i bolesnici posle završene terapije, ali i hrana. Na nesreću, njime se voze i umrli, ali i osoblje i oboleli koji se ovde leče. To je naša realnost, jer taj lift spaja radioterapiju i operacioni blok (sve spratove) a zgrada je tako napravljena da mnogo izbora nemamo. Odmah uz bolesničku sobu sa pet postelja, nalazi se i operaciona dvorana, dnevna hirurška bolnica sa malim prijemnim prostorom, ali i soba u kojoj se rade konzilijarni pregledi, na koje čeka mnogo pacijenata. Zato se događa da, tek operisanog pacijenta, jedva probuđenog iz anestezije, osoblje sprovodi kroz svu tu gužvu – nabraja dr Džodić probleme zbog manjka prostora u zgradi, koja je davne 1939. godine počela da se gradi kao prva bolnica za obolele od raka.

Postoji pet operacionih dvorana, a poslednja je uređena pre 14 godina. Slična je situacija i sa brojem aparata za zračenje: četiri akceleratora i dva aparata za brahioterapiju rade u tri smene... Ovde se godišnje obavi oko 7.000 operacija, ozrači više od 4.000 pacijenata. Čak 40 odsto terapija zračenja i hemioterapija u celoj Srbiji uradi se na ovom institutu.

Zbog svega ovoga još početkom godine novo rukovodstvo bolnice predložilo je nadležnima razmatranje prostornog proširenja Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. – Postoji dobra volja da se za našu ustanovu nabavi još četiri aparata za zračenje, ali i da se ustanova proširi, dogradnjom zgrade na prostoru odmah pored naše sadašnje zgrade. Već je predat zahtev Republičkoj direkciji za imovinu za proširenje. Mogli bismo se proširiti na prostor koji je sada uknjižen na Medicinu rada ili u drugom pravcu, prema parku, u tom slučaju bi se išlo na nadogradnju. Možda bi najracionalnije bilo da na prostoru koji ima obezbeđenu infrastrukturu izgraditi potpuno novu ustanovu, po evropskim standardima, primerenu za onkologiju, ali plašim se da u Srbiji za to sada nema mogućnosti – kaže naš sagovornik.

On navodi da za ove planove postoji podrška i dobra volja u Ministarstvu zdravlja, kojem su, osim ovih zahteva za proširenje, predali i plan kako da se ubuduće usavrši lečenje obolelih od raka počev od preventivnih akcija i ranog otkivanja, ali i kako popraviti postojeće stanje u lečenju.

Dr Džodić kaže da kao zakleti optimista, očekuje da će se rešiti prvo imovinski problemi, a potom i prostorni i da će posle svih nedaća Srbija dobiti novi institut koji će biti tip-top uređen – Srbiji treba oko 30 do 35 aparata za zračenje. Sada od 14 radi 11. Nabavka još pet novih, kako je najavljeno za sledeću godinu, bio bi izuzetno veliki napredak u lečenju, jer Srbija je siromašna i mala zemlja, realan je dr Džodić, koji je i koordinator za oblast onkologije u Ministarstvu zdravlja.

Naš sagovornik tvrdi da se uprkos manjku prostora, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije radi „evropski” i „vanserijski”: pacijenti oboleli od raka dojke, melanoma kože, sarkoma, dokazanim rakom štitaste žlezde ne čekaju. Juče je na radioterapiji bilo 113 pacijenata, ali dr Džodić kaže da svi budu zbrinuti za mesec dana, čime se poštuju medicinski standardi.

– I u ovako teškim uslovima poštujemo zlatni standard u lečenju i naš prioritet je da lečenje obolelih počne na vreme. Za prijem hemioterapije u ovom času čeka 94 pacijenta. Mi imamo listu zakazivanja, a ne listu čekanja. Posle operacije dojke, terapiju pacijentkinja može da prima na tri nedelje i samo retke terapije idu na sedam dana – objašnjava sagovornik, dodajući da lekova – i citostatika i bioloških medikamenata za određene slučajeve ima u adekvatnim količinama.

Izvor: Politika.rs