Ambrozija – uzročnik astme

Najveće količine polena ambrozije nas očekuju od sredine avgusta do sredine septembra.

Još uvek nije otkriveno zašto ljudski organizam tako reaguje na polen ovog jednogodišnjeg korova. Iako u suštini bezazlena čestica, između deset i dvadeset odsto stanovništva severne hemisfere burno reaguje kada dođe u dodir sa dovoljnom količinom ambrozijinog polena i dok je za ostale biljne vrste koje donose alergiju kritična koncentracija 30 polenovih zrna po kubnom metru vazduha, ambrozija i u Srbiji ispoljava svoju moć.

Zahvaljujući mnogo većem alergenom potencijalu, dovoljna je upola manja koncentracija polena ambrozije da ljude pogodi veoma intenzivna polenska groznica. Česti napadi rafalnog kijanja, peckanje očiju i curenje nosa nisu jedine posledice: ukoliko se ne leči (antihistaminicima, internazalnim kortikosteroidima - sve, naravno, po preporuci lekara), može doći i do otežanog disanja, kašlja, glavobolje, nesanice, a u najtežim slučajevima i do astme.

Raste praktično svuda - na privatnim i javnim površinama, poljoprivrednom, šumskom i građevinskom zemljištu, i potrebno je da je uništavaju svi. Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi „vlasnici i korisnici“ pomenutih površina su „dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera“.

- U prvom delu avgusta ambrozija je prethodnih godina u većini mesta obično dostizala ili malo i prelazila graničnu vrednost, ali ove godine polenova zrna ambrozije na mnogim mernim mestima nisu ni registrovana - kaže Danijela Stamenković, savetnica u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Foto: Michael Salazar / Flickr.com