Novi zalistak bez ijednog šava

Ovom intervencijom odstranjuje se bolesni zalistak, a na njegovo mesto se postavlja biološka valvula, koja se pod pritiskom raširi tako da bez ijednog šava ostaje „slepljena“. Zasad su četiri pacijenta operisana ovom efikasnijom metodom, koja značajno smanjuje dužinu hirurške intervencije.

- Prilikom operacije otvaramo grudni koš, koristimo biološki zalistak, ali nema šavova na valvuli, kao kod klasične operacije - pojašnjava profesor dr Miljko Ristić, kardiohirurg i direktor Kliničkog centra Srbije. - Starom metodom proces ušivanja zalistka traje sat, pa i duže, a nova metoda značajno skraćuje ukupnu dužinu operacije. Umesto tri do šest sati, zamena oštećenog zalistka traje do dva sata.

Ovo je naročito važno kako bi se minimizovale komplikacije. Tokom operacije srčanih zalistaka srce se zaustavlja, a njegovu funkciju preuzima mašina za vantelesnu cirkulaciju, koja omogućava da ostali organi nastave sa radom. Ali, dodaje dr Ristić, što je duža vantelesna cirkulacija, veća je mogućnost poremećaja u funkstionisanju organa, naročito kod starijih pacijenata. Ovom metodom, vreme provedeno na vantelesnoj cirkulaciji se maksimalno skraćuje. Tokom jedne od intervencija, pacijent je proveo samo 27 minuta sa zaustavljenim srcem! Gost iz Francuske, kardiohirurg dr Fransoa Labord pomagao je našem timu oko izvođenja nove metode. Njegov je utisak da su naši lekari potpuno spremni da nastave samostalno sa operacijama ovom metodom, koja se u svetu primenjuje poslednjih sedam godina:

- Kada se zalistak operiše klasičnom metodom, šivenjem se sužava prolaz kojim se krv transportuje ka organima. Ovom metodom pošto nema šivenja, ostaje nam veći zamenjeni zalistak, što omogućava bolju prokrvljenost - dodao je dr Labord.

Operacije ovom metodom najkorisnije su za pacijente starije od 60 godina. Mlađim pacijentima se ugrađuju trajniji veštački zalisci, a posle intervencije neophodno je da uzimaju antioagulantnu terapiju. Nju stariji pacijenti uglavnom loše podnose, pa je ugradnja bioloških zalistaka metodom bez šivenja, za njih bolji izbor. Takođe, biološki zalisci imaju vek trajanja do 30 godina, pa se i zbog toga preporučuje njihova ugradnja starijim pacijentima.

- Jedini dodatni uslov da bi pacijent bio operisan ovom metodom je da aorta nije proširena, a mi otprilike imamo tek dva do tri odsto pacijenata sa tim problemom - objašnjava dr Ristić.

Jedina „mana“ ove hirurške intervencije je visoka cena biološke valvule, koja iznosi oko 7.000 evra. To je dva do tri puta skuplje od cene ugradnog materijala koji se sada primenjuje.

S obzirom na to da postoje jaki medicinski argumenti, dr Ristić se nada da će metoda zaživeti i da će Fond za zdravstveno osiguranje pristati da finansira nabavku ugradnog materijala. Prema indikacijama za operaciju, do kraja godine trebalo bi uraditi oko 100 ovakvih intervencija, što znači da bi prema procenama KCS, Fond za zdravstveno osiguranje trebalo da izdvoji oko 500.000 evra za nabavku savremenih bioloških zalistaka.

Izvor: Novosti.rs