Svaki peti đak ima karijes

Bolesti zuba kod dece su sada tri puta ređe nego pre trideset godina. Ipak, poslednji podaci pokazuju da je karijes vidljiv kod petine đaka u Srbiji, što je čak dva puta više nego u drugim zemljama Evrope.

Stručnjaci upozoravaju da mališani i njihovi roditelji ne vode dovoljno računa o zubima, i da svest o prevenciji zubnih bolesti kod nas još uvek nije dovoljno razvijena. Barem ne onoliko, koliko su tehnologija, materijali i načini lečenja zuba napredovali poslednjih decenija.

I pored toga što sada, za razliku od pre nekoliko decenija, izbijen zub može da se vrati na prvobitno mesto ili da se slomljena polovina nakalemi bez tragova na postojeći zub, kao i da se karijes otkrije dok je još u najavi i leči samo specijalnom pastom, i dalje je, čini se, najteže navići decu na ono što je najjeftinije - redovno i pravilno pranje zuba.

Savremenu preventivu ne čini samo četkica za zube. Ona se zasniva i na pravilnoj ishrani i primeni različitih sredstava koji sprečavaju nastanak karijesa, kao i na redovnim kontrolama kod stomatologa. Na to u intervjuu za “Novosti” skreće pažnju profesor dr Zoran Vulićević, upravnik Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

- Jedino još preventivom možemo da sprečimo bolesti zuba koje su u našoj naciji veoma rasprostranjenje. Ishrana je izuzetno važna u preventivi, kao i pranje zuba, tačnije tehnika i četkica, dok pasta za zube ima sporedan efekat. Preventiva počinje još dok je dete u majčinom stomaku, kada trudnica mora da vodi računa o ishrani, a nastavlja se tako što se bebama i pre nicanja zuba uklanjaju naslage, a prvi zubi redovno peru.

Zašto onda, postoji zabluda da mlečni zubi nisu važni i da ne moraju da se popravljaju?

- To je, nažalost, i mišljenje nekih mojih kolega stomatologa. Mlečne zube treba popravljati i čuvati jer stalni zubi koji dolaze na njihovo mesto moraju da rastu u zdravoj sredini. Roditelji moraju da brinu o oralnoj higijeni dece još od rođenja, a mi, lekari moramo da se trudimo da mlečne zube popravljamo. Koja je tehnika pranja zuba najbolja?

- Ona kojom dete može da ukloni sve naslage. Zato imamo individalan pristup kada radimo preventivni program kod dece. Danas postoje sredstva kojima možemo da otkrijemo naslage i na najskrivenijim mestima. Postoje rastvori i tabletice sa organskim bojama koje imaju sposobnost da preboje samo plak, odnosno naslage koje postaju vidljive i posle pranja zuba.

Da li je sklonost ka nastanku karijesa nasledna?

- Niko od nas se nije rodio sa lošim zubima. Ono što se nasleđuje su navike. Ne možete da naviknete decu da peru zube ako im roditelji ne daju primer. Svako dete se rađa sa određenim bakterijama u ustima, koje se kasnije pretvaraju u patogene. Loše bakterije se deci prenose na primer, ako majka prva proba mleko iz flašice pre nego što ga da detetu.

Kako se karijes može otkriti pre nego što on načne zub?

- Naša klinika je pre pet meseci nabavila najsavremeniji aparat za detekciju početnih karijesnih lezija čak i na najnedostupnijim mestima. Metoda se zasniva samo na svetlosti - pomoću male digitalne kamere zub se osvetli, a na monitoru sa kojim je povezana, vidi se da li i gde ima karijesa. Nije u pitanju nikakvo rendgensko zračenje već potpuno bezopasna metoda za otkrivanje karijesa.

Da li je došlo do pomaka i u načinima lečenja zuba?

- Kada se karijes otkrije u početnoj fazi, poenta je da se zubu vrate minerali u karijesom narušeno tkivo. Sada je u svetu trend i apsolutni hit korišćenje mineralizovanih, terapeutskih, medicinskih pasti za zube koje remineralizuju tvrda zubna tkiva. Kako deluju te paste i mogu li da zamene popravku zuba?

- Najčešće se zasnivaju na sredstvima koja su gotovo identična sa mladim sirom. Nakon pranja zuba klasičnom pastom, pacijent uveče utrlja ovu, medicinsku pastu, bez ispiranja, i ostavi tokom noći. Ovako se zubi koji su načeti karijesom ponovo mineralizuju, umesto što bismo ranije, morali da ih čistimo i samim tim narušavamo zubnu gleđ.

Mogu li ove paste da se kupe u apotekama?

- Mogu, ali ne bih preporučio da se kupuju na svoju ruku, ne samo što su tri ili četiri puta skuplje od običnih pasti, već samo stomatolog može da propiše kada i koliko takva pasta može da se koristi.

Bušilice su počele da odlaze u prošlost, zamenjuju je drugi uređaji, koliko smo mi daleko od toga?

- Mi na našoj klinici već primenjujemo minimalno invazivne tehnike i tretmane. Na primer, više ne bušimo velike rupe u zubima, a u nekim slučajevima to ne radimo ni bušilicom. Kada nam dubina karijesne lezije to dozvoljava, koristimo se vrhunskom tehnologijom - vazdušnom abrazijom. Ova minimalna invazivna metoda uklanja površinski karijes. Budući da uklanja isključivo izmenjenu gleđ zuba, pa nije potrebno bušenje, za ovaj terapijski postupak ne koristi se anestezija. Tako da odlazak kod zubara, za decu, odavno ne mora više da bude noćna mora.

A kada će laser da uđe u upotrebu?

- Uskoro će naša klinika i njega da nabavi. Imali smo priliku da isprobamo nekoliko tipova lasera, a odlučili smo se za nabavku jednog, za koji trenutno skupljamo novac.Upotreba lasera je pogodna za sve uzraste, naročito za decu, jer su intervencije potpuno bez krvi zahvaljujući vazokonstiktornom dejstvu laser energije. Laser će imati višestruku ulogu u lečenju bolesti zuba - može da se koristi za razne hirurške intervencije, gde neće biti potrebna anestezija. To će biti posebno važno za decu koja imaju retke ili maligne bolesti.

Foto: hin255 / FreeDigitalPhotos.net