Kad zbog buke nema sna

Svedoci smo toga da se ljudi gotovo svakodnevno žale na buku koja im remeti mir, čineći ih usplahirenim i nervoznim.

Z. Ostojić Joksović
Podeli

Često su nemoćni da je otklone jer je stvaraju gotovo svi kućni aparati, preglasna muzika, graja, saobraćaj... Doduše, ne reaguju svi na istovetan način, jer se međusobno razlikuju po subjektivnoj osetljivosti na buku.

U svakom slučaju buka negativno utiče na psihofizičko zdravlje, a prvenstveno oštećuje sluh, upozoravaju stručnjaci. Osim toga, dovodi i do kardiovaskularnih i drugih poremećaja, a remeti i imuni odgovor organizma.

- Svaki neželjeni zvuk po definiciji predstavlja buku. Međutim, isti zvuk za nekoga može biti buka, dok za druge to nije. To se najbolje vidi po vrsti muzike koju slušamo. Rok ili hevi-metal za jedne je prijatna svirka, a za druge buka. Međutim, svaka preglasna muzika, bez obzira na to koliko prija, može da ugrozi sluh, iako njeni poklonici toga nisu uvek svesni. Ako ste u diskoteci i ne možete da razumete sagovornika sa daljine od jednog metra, nivo buke je viši od 85 decibela, često i blizu sto decibela i opasan je po sluh. Takav nivo buke nije karakterističan samo za diskoteke, već se često beleži i u kafićima, dok je u radnoj sredini tipičan za tekstilnu industriju ili druge fabrike sa bučnim proizvodnim pogonima - objašnjava profesor dr Goran Belojević iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Osim izbegavanja bučnih mesta, u kritičnim situacijama zaštita podrazumeva i nošenje ušnih čepova, koji štite od buke. Treba uzimati i dovoljno vitamina B, koga naročito ima u suvom kvascu. Najbolje je suvi kvasac razmutiti u vodi i popiti. S obzirom na to da buka izaziva stres, u zaštitu treba uvrstiti i magnezijum. Mineralna voda je najbolji izvor magnezijuma, ali i integralne žitarice i orašasto voće. Mogu da se uzimaju i suplementi magnezijuma - kaže dr Belojević.

* Može li buka u urbanim sredinama da se svede na prihvatljivu meru?

- Mnoge države rade na limitiranju buke u kafićima i drugim bučnim prostorima, jer se pokazalo da broj mladih sa zujanjem u ušima i oštećenjem sluha raste. Dokazano je da je buka od svih ekoloških činilaca na drugom mestu po izazivanju štetnih efekata na zdravlje i smanjenju kvaliteta života, odmah iza aerozagađenja sitnim česticama, koje doprinose nastanku hronične opstruktivne bolesti pluća i karcinoma pluća. Glavni štetni zdravstveni efekti komunalne buke su nesanica i hronični zamor, a najvažniji izvori buke su saobraćaj, industrijska postrojenja, ulični radovi, pa čak i komšijska buka.

* Kako se prepoznaje loše spavanje uslovljeno bukom?

- Ukoliko su ozbiljne smetnje u spavanju prisutne dve nedelje u mesecu, praćene predugim periodom potrebnim da se zaspi ili veoma čestim buđenjima, pomoć treba potražiti kod lekara. Takvo spavanje nije okrepljujuće i osoba se budi umorna. Navikavanje na spavanje u bučnoj sredini u fiziološkom smislu ne postoji, zbog čega problem mora da se reši. U suprotnom, hronično umorni ljudi podložni su bolestima, jer imunitet počinje da im slabi. Podložni su povredama u saobraćaju, ali i u kući. Takvo stanje bitno utiče i na mentalno zdravlje, koje nikakvim lekovima ne može da se reši. Osoba je u produbljenom stresu, odnosno distresu, a posledica takvog stanja je i hormonalni poremećaj koji utiče na sve druge sisteme - povećanje krvnog pritiska, ubrzan rad srca, poremećaj varenja i peristaltike, odnosno otežane eliminacije štetnih materija iz creva. Izražena je i sklonost ka dijabetesu, kao i povećanju holesterola u krvi, okidaču za kardiovaskularne bolesti sa srčanim udarom i šlogom kao krajnjim posledicama. Sklonost ka malignim bolestima takođe se uvećava.

* Na koji način može da se poboljša kvalitet prostora za spavanje?

- U spavaćem prostoru treba da se obezbedi tišina i čist vazduh. Ako je ulica u kojoj živite prometna, kvalitetnim prozorima treba se zaštititi od buke i koristiti uređaje za kondicioniranje spoljnjeg vazduha sa filterima. Takođe je važno da se u toku dana što više boravi u tihim zonama ili zvučnim utočištima, radi kretanja i opskrbljivanja organizma kiseonikom. Takva mesta su parkovi, šume i obale kraj vodenih površina gde je vazduh bogat negativnim jonima, koji blagotvorno deluju na celokupan organizam, a posebno na disajne organe. Postoje i generatori negativnih jona u stambenom prostoru.

* Koliko iznosi prihvatljivi nivo buke za normalno funkcionisanje?

- Za spavanje je optimalan nivo 30 decibela, što podrazumeva tišinu, a u dnevnom boravku oko 45 decibela, što omogućava nesmetano govorno komuniciranje. Normativi za buku prilagođeni su najosetljivijim osobama. Prilikom učenja buka ne sme da premaši 40 decibela, što se obezbeđuje u učionicama i čitaonicama. Uobičajeni nivo buke u prometnoj ulici je oko 70 decibela. Iskustva pokazuju da se u veoma bučnim gradovima događa više saobraćajnih udesa. Opšta preporuka za sve je da što manje vremena provode na bučnim mestima, a da roditelji izbegavaju da šetaju decu ulicama u kojima je jaka saobraćajna buka udružena sa aerozagađenjima. Po mogućstvu treba izbegavati lokacije za stanovanje u blizini aerodroma, jer avioni na visini 200 do 300 metara stvaraju buku od 90 decibela, koja je praćena neprijatnim vibracijama.

* Šta Beograd može da učini po pitanju ovog problema?

- Trebalo bi izgraditi što više biciklističkih staza, kako bi se stanovništvo podsticalo da manje koristi automobile. Za najuži centar grada može da se uvede i posebna taksa za korišćenje automobila. Veoma su korisne i kreditne stimulacije za kupovinu novih automobila uz recikliranje starih vozila. Trebalo bi vratiti i pešačke dane, jednom mesečno u centru grada, kao što je bilo ranije. Povećanje broja tihih gradskih zona takođe bi trebalo da postane imperativ nadležnih.

* Kod kojih kategorija stanovništva je sluh posebno ugrožen?

- Na radnim mestima sa izraženom bukom obavezna je primena ličnih zaštitnih sredstava za sluh. Međutim, u životnoj sredini najugroženiji su mladi koji u večernjim satima izlaze na bučna mesta. U takvim okolnostima posebno je opasna kombinacija buke, pušenja i psihostimulansa ekstazija. Prvi upozoravajući znak da se nešto dešava sa sluhom je zujanje, zbog nadražaja unutrašnjeg uva, provociranog bukom i štetnim sastojcima. U tom slučaju, pacijent bi trebalo obavezno da se javi specijalisti audiologu radi ispitivanja sluha i profilaktičkih mera. Ovo je veoma važno, jer je trajni gubitak sluha usled buke neizlečivo oboljenje. Sluh može da se nadomesti određenim pomagalima, ali invaliditet ostaje - naglašava naš sagovornik.

Mape problematičnih zona

Sa zakonodavne strane Srbija do 2015. godine mora da uradi razvijene mape buke za najveće gradove - Beograd, Novi Sad, Kragujevac i Niš. Do 2020. ovakve mape trebalo bi da se urade i za manje gradove. Ovaj poduhvat je važan, jer će lokalne zajednice imati potpuni uvid u postojanje bučnih gradskih zona, moći će da ih smanjuju, a povećavaju tihe zone. Međutim i u postojećim okolnostima Srbija ima Zakon o zaštiti od buke sa pratećim pravilnicima koji štite pravo stanovništva na optimalnu zvučnu sredinu. To znači da ukoliko buka iz kafića i drugih javnih objekata remeti normalan život ljudi u neposrednom okruženju, oni mogu da pozovu komunalnu policiju, pogotovo posle 22 časa. Mandatne kazne zbog ometanja stanovništva bukom uopšte nisu male. Inače, ometanje bukom čest je predmet sudskih sporova - ističe dr Belojević.

Izvor: Novosti.rs

Vesti

Sve laži koje govorimo našem lekaru

Lekar vam ne može pomoći ako mu ne date tačne informacije, a tačno je da svi pomalo volimo da ulepšamo istinu na jedinom mestu gde to ne treba da radimo – u lekarskoj ordinaciji. Pročitajte koje su to najčešće laži koje izgovaramo.

Vesti četvrtak 23.11. 19:50 Komentara: 13
strana 1 od 1992 idi na stranu