Žene u Srbiji ne reaguju kao Anđelina

Žene koje dobiju pozitivne nalaze se, međutim, u Srbiji uglavnom opredeljuju za praćenje, ne i za odstranjivanje dojki.

Načelnica Odeljenja za eksperimentalnu onkologiju dr Mirjana Branković Magić rekla je Tanjugu da se nasledna predispozicija za karcinom dojke i jajnika određuje u Laboratoriji za molekularnu genetiku od 2006. godine, a da je u poslednjih godinu dana aparat u kvaru i da se testiranje otežano obavlja.

Ona je navela da testiranje ne pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje, već da se određivanje promena u BRCA genima koji predstavljaju naslednu predispoziciju za nastanak karcinoma dojke i jajnika u našoj populaciji rade na račun naučno istraživačkog rada, što ograničava broj žena koje mogu biti testirane.

"Između 30 i 50 žena godišnje se kod nas registruje sa potrebom za određivanje promene u BRCA genima. Međutim, mnogo je veći broj onih koje dolaze, a nema potrebe za testiranjem, zato što ne postoji nasledna predispozicija", navela je.

Zbog nerešenog problema finansiranja, ali i zastarele mašine u Institutu za onkologiju se na rezultate čeka i po više meseci, ali prema rečima naše sagovornice to je realnost i drugih zemalja koje su razvijenije od Srbije.

"U Sloveniji, koja je bolje organizovana, ima više sredstava, na rezultat čeka šest meseci. Kod nas se rezultati čekaju i do godinu dana. To je dug period posebno za one koji čekaju na rezultate takvog testiranja, ali u ovoj situaciji sa našim tehnološkim mogućnostima, sa našim finansijskim mogućnostima mi nismo u stanju da taj rok skratimo", navela je.

Branković Magić je kazala da se žene kojima se ustanovi da su nosioci BRCA gena savetuje ili kliničko praćenje ili odstranjivanje dojki i jajnika. Mlađe žene, koje nisu obolele, a pozitivne su na promene u BRCA genima, uglavnom se opredeljuju za praćenje, jer postoji mogućnost da neko ko nosi promenu u BRCA genima ne oboli od karcinoma dojke, odnosno jajnika, već samo da to prenese na sledeću generaciju.

"Ono što ne valja u tom pristupu je što to praćenje dozvoljava da se bolest otkrije u početnoj fazi, kada je izlečiva, ali ne smanjuje rizik od obolevanja. Smanjenje rizika od obolevanja je apsolutno povezano sa metodama profilaktičke hirurgije koje podrazumevaju odstranjivanje dojki ili odstranjivanje jajnika sa jajovodima", naglasila je.

Na ovaj način se, kako kaže, redukuju rizik za oboljevanje kod dojke za više od 90 posto, a za jajnik za 97 posto i naglasila da oni za sada nemaju iskustva sa profilaktičkom hirurgijom.

Statistika kaže da je u Srbiji, ali i svetu, karcinom dojke najčešće maligno obolenje u ženskoj populaciji, i u opštoj populaciji na sto žena njih 10 do 13 će oboleti od karcinoma dojke.

"Nasledna forma karcinoma dojke je retka i obuhvata svega pet do deset odsto svih obolelih od karcinoma dojke", navela je Branković Magić i dodala da se nasledne forme karcinoma dojke vezuju za pojavu bolesti u mlađoj životnoj dobi.

I dok se u svetu testiranja na BRCA gene obavljaju na savremenim aparatima, onaj koji se koristi u Institutu za onkologiju je starije generacije, tako da u ovoj ustanovi kažu da je neophodno da se nabavi nova mašina sa većom prohodnošću što bi povećalo broj ispitanica koje mogu da se testiraju.

U ovoj ustanovi kažu da u poslednjih godinu dana pokušavaju da preko donacija dobiju savremeni aparat i da im je cilj da ga nabave u ovoj godini.