Šta je kokošje slepilo?

Za kokošje slepilo je karakteristično da je često udruženo sa kataraktom i glaukomom, a često ostaje neotkriveno do trenutka kada bolest poprimi krajnje ozbiljan tok.

Vid pojedinih ljudi sasvim je u redu dok je dan i jasna svetlost. Ali čim krene suton, kod njih se javlja problem.

Lošije vide, zbog čega se lošije orijentišu u prostoru, teže se kreću, a često se i sapliću. Za njih se kaže da imaju kokošje slepilo, jer se ispoljava u određenom dobu dana.

O čemu se tačno radi, objašnjava oftalmolog profesor dr Đorđe Kontić sa Medicinskog fakulteta u Beogradu:

- Iako vide, neki ljudi imaju karakteristično kokošje slepilo, koje se javlja u predvečernjim satima. Ovde mnogo pomoći nema, jer se radi o urođenoj anomaliji, pa je lečenje neuspešno. Roditelji treba posebno da obrate pažnju na ponašanje svoje dece, ukoliko ono postane netipično kada je reč o vidu, i potraže pomoć lekara. S obzirom na to da je kokošje slepilo uglavnom nasledna bolest, na pregled bi trebalo odvesti decu čiji roditelji ili bliži rođaci imaju kokošje slepilo.

Iako se bolest ne leči, treba otići oftalmologu zato što ona ne ostaje na određenom stadijumu već napreduje i donosi druge komplikacije, ozbiljne za vid. Bolest napreduje dovodeći do povećanja očnog pritiska, oštećenja očnog živca i sužavanja vidnog polja. A sve to treba i mora da se leči, upozorava profesor Kontić.

Kada je reč o mališanima, oni do školskog uzrasta, pa i nakon polaska u školu dosta dobro vide, a onda to čulo polako počinje da se remeti. Vid se smanjuje, sa sužavanjem vidnog polja, koje ostaje trajno prisutno. To znači da nemaju široko vidno polje, već vide samo ono što je centralno fokusirano. Ako se stanje dodatno iskomplikuje, pa se javi udruženo sa nekim drugim težim oboljenjima očiju, može doći i do potpunog slepila. Za kokošje slepilo je karakteristično da je često udruženo sa kataraktom i glaukomom. Zato se i insistira na pregledu kod specijaliste.

Na pitanje kako se bolest dijagnostikuje, dr Đorđe Kontić kaže:

- Bolest se dijagnostikuje samo adaptometrijom i perimetrijom, odnosno specifičnim testovima, kojima se utvrđuje adaptacija na tamu, kao i granica vidnog polja. Inače, po spoljašnjem izgledu očiju ništa ne može da se primeti, jer su one normalnog izgleda. Nažalost, bez obzira na ovakva upozorenja, čak polovina pacijenata sa kokošjim slepilo ostaje neotkrivena do trenutka kada bolest poprimi krajnje ozbiljan karakter, sa često neizvesnim ishodom bez obzira na lečenje. Zato roditelji pažljivo treba da prate svaku lošu kontinuiranu adaptaciju deteta pri smanjenoj svetlosti, i ako im se učini nešto sumnjivo, da se obrate lekaru.

Foto: marin / freedigitalphotos.net