pretraži po celom b92.net
1. novembar 2009.
Bundeva štiti od raka materice
Nepravedno zanemarena bundeva je odličan izvor vitamina, minerala i drugih važnih materija. Siromašna je kalorijama i lako se vari. A sva lekovita svojstva semenki i ulja bundeve još nisu otkrivena.
Autor: Biljana Tasić
Izvor - Blic.rs
 |
- Bundeva se može naći na pijacama tokom cele jeseni i zime - kaže Branka Mirković, nutricionista. - Doskora se nije preterano cenila u ishrani i uglavnom se koristila za pite ili pečena u rerni. U narodnoj medicini je uvek visoko vrednovana, a danas je tako vrednuje i zvanična medicina. U kulinarstvu, ali i u kozmetici sve se više koristi - objašnjava ona.
Jestivi delovi
Kao namirnica je veoma korisna. Jestivo je njeno narandžasto meso, zatim semenke, koje su odličan dodatak ishrani. A ulje od bundeve spada među najkvalitetnija ulja.
Hranljivi sastojci
Bundeva ima manju količinu belančevina, ugljenih hidrata i masti, ali i vitamina karotina ili provitamina A, C, E i K vitamina iz grupe B, i to B1, B2 i B6 zatim nacina, folne kiselina, minerala kalijuma, fosfora, kalcijuma i gvožđa. Treba pomenuti i pektin, celulozu, kao i druga biljna vlakna. Njena energetska vrednost se preporučuje u dijetetskim režimima ishrane jer meso bundeve ima samo 26 kcal na 100 gr, semenke 467 cal na 100 gr, a ulje od bundeve 879 cal na 100 g.
Beta karoten
Danas se zna da beta karoten, kojim bundeva obiluje, ima višestruko zaštitno delovanje na naš organizam. On blokira dejstvo slobodnih radikala i tako direktno sprečava oštećenje ćelijske DNK strukture, deluje kao jak antioksidant, što znači da stopira razvoj superoksida i peroksida. Dnevna doza potrebna organizmu je od sedam do 10 mg. Preventivno se koristi jer smanjuje rizik od pojave raka grla, jednjaka, želuca i grlića materice.
Semenke bundeve
Njihova kalorijska vrednost je velika, ali sadrže niz dobrih sastojaka od celuloze, pektina do fitosterina, fitina i salicilne kiseline. Semenke treba oljuštiti pre upotrebe, ali voditi računa da se ne ukloni tanka sivozelena opna, koja je posebno bogata ovim sastojcima. Semenke bundeve mogu da se grickaju, dodaju pecivu ili salatama.
Bundevino ulje
Ulje bundeve dobijeno hladnim postupkom ceđenja je veoma lako svarljivo i koristi se za pripremu salata. Tamnozelene je boje, sadrži masne esencijalne kiseline: oko 45 odsto linoleinske, 25 odsto oleinske, 30 odsto palmitinske i stearinske, ali i lecitin, koji je prirodni emulgator koji čisti krvne sudove.
Priprema bundeve
Najjednostavniji oblik pripreme bundeve je pečenje u rerni. Tada se kora ne odstranjuje, a dužina pečenja zavisi od debljine ploda.
Od sirove bundeve možete da pripremate salatu ili da iscedite sok. Možete i da je pohujete (takav način pripreme se preporučuje samo mladim i zdravim ljudima), pravite krokete, kuvate supe, čorbe, variva ili slatke i slane pite. A veoma je ukusna kada se skuva u vodi ili na pari.
Bundeva može da se kombinuje sa mesom, sirom, dodajte u nju maslac, ulje ili pavlaku. Zaista možete da je koristite na mnogo načina, može da bude glavno jelo, prilog, salata, poslastica. Jela od bundeve oplemenite začinskim travama, peršunom, majčinom dušicom, lovorom, muskatnim oraščićem, cimetom, đumbirom.
Primena kod posebnih režima ishrane
Bundeva je idealna namirnica za osobe koje imaju probleme sa želucem i crevima. Zbog vlakana idealna je kod opstipacije, ublažava tegobe kod upale debelog creva, kao odličan dijuretik se preporučuje kod upale mokraćnih kanala, bubrega, problema sa žuči. Veoma uspešno smanjuje holesterol u krvi, giht, reumatske probleme.
Primena u kozmetici
Odlično deluje na problematičnu kožu, posebno masniju sa miteserima, bubuljica i aknam,a tako da se stavlja u kreme i maske za lice. Ulje iz semenki bundeve je bogato cinkom i koristi se za upalne procese prostate, preventivno deluje na razvoj kancerogenih promena prostate.
Energetska vrednost na 100 grama
Kcal 26
Belančevine 1 g
Ugljeni hidrati 6,50 g
Masti 0,10 g
Dijetalna vlakna 0,50 g
Masnoća nema
Voda 91,60 g
Vesti - ostali tekstovi
Dva pokušaja vantelesne oplodnje
| 22. novembar 2009.Ministarstvo zdravlja, u saradnji sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje, pokrenulo je proceduru za proširenje prava na besplatnu vantelesnu Dalje
Alergični ne smeju da prime vakcinu
| 22. novembar 2009.Primiče se datum početka vakcinacije protiv novog gripa, a u javnosti i dalje ima nedoumica u vezi s tim. Pokušali smo da ih razrešimo uz pomoć epidemiologa dr Predraga Kona, koji se nalazi na čelu tima stručnjaka zaduženih za pandemiju. Dalje
Novi virus gripa otporan na Tamiflu
| 22. novembar 2009.Virus novog gripa otpornog na lekove počeo da se širi među pacijentima u jednoj bolnici u Velsu, a izgleda da je reč o obliku koji ne reaguje na " Dalje
Vitamin D važan i kod melanoma
| 22. novembar 2009.Rendi Dotinga, reporter "HealthDay”, prenosi podatak da su visoke vredosti vitamina D povezane sa manje opasnim lezijama melanoma kod osoba sa kancerom kože. Dalje
Dijagnoza ključ cistične fibroze
| 21. novembar 2009.Cistična fibroza je multisistemska, progresivna, nezarazna, hronična i genetska bolest. U Srbiji se leči oko 130 osoba sa cističnom fibrozom a smatra se da je još oko 100 neregistrovanih ili da se ove osobe leče pod drugim dijagnozama. Dalje
Preterani fitnes - premalo dece
| 21. novembar 2009.Devojke koje provode previše vremena u fitnes centrima ozbiljno rizikuju da kasnije ne budu u stanju da rode decu, zaključili su naučnici norveškog Naučnog Dalje
SZO: Novi grip se seli na istok
| 21. novembar 2009.Virus H1N1 se seli na istok preko Evrope i Azije, pošto je izgleda dostigao vrhunac aktivnosti u delovima zapadne Evrope i SAD, saopštila je danas Svetska Dalje
Manje obolelih od novog gripa
| 21. novembar 2009.U većini američkih država već drugu sedmicu zaredom beleži se sporiji porast broja obolelih od novog gripa, što nagoveštava da je prošao vrhunac prvog Dalje
Jedna doza vakcine protiv A H1N1
| 21. novembar 2009.Evropska agencija za lekove (EMEA) je objavila da je za većinu ljudi dovoljna jedna doza vakcine protiv novog gripa "pandemriks" kompanije " Dalje
