Šta treba znati o krvnom pritisku

Hipertenzija, hipotenzija, sistolni pritisak, dijastolni pritisak. Kada govorimo o krvnom pritisku, najčešće koristimo ove izraze, ali znate li zaista šta oni znače? Saznajte koje su optimalne, a koje opasne granice krvnog pritiska, kako ga možete sniziti i zašto je bitno redovno ga kontrolisati.

Krvni pritisak je pritisak kojim krv deluje na krvne sudove (arterije) u svakom delu našeg tela, a stvara se radom srca kao pumpe. Pri svakom izbacivanju krvi iz srca (sistola) pritisak se povišava, a kod ulivanja krvi u srce (dijastola) pritisak se snižava. Upravo zato se mere dve vrednosti krvnog pritiska: gornja vrednost (sistolni) i donja vrednost (dijastolni krvni pritisak).

Koje su optimalne vrednosti krvnog pritiska?

Stanje pritiska je optimalno ako je sistolni manji od 120, a dijastolni manji od 80 mmHg. Stanje pritiska je normalno ako je sistolni manji od 130, a dijastolni manji od 85 mmHg. Stanje pritiska je granično ako sistolni iznosi između 130 i 139 mmHg, a dijastolni između 85 i 89 mmHg. U tom slučaju ponovo ga kontrolišite kroz jednu godinu.

Prvi stepen hipertenzije podrazumeva sistolni pritisak između 140 i 159 mmHg, a dijastolni između 90 i 99 mmHg. Preporučuje se kontrola za dva meseca. Drugi stepen hipertenzije podrazumeva sistolni pritisak između 160 i 179 mmHg, a dijastolni između 100 i 109 mmHg. U tom slučaju biste morali da kontrolišete pritisak kod lekara za jedan mesec. Treći stepen hipertenzije podrazumeva sistolni protisak od 180 mmHg i više i dijastolni od 110 mmHg pa nadalje.Preporučuje se lekarska pomoć za jednu nedelju.

Šta je to hipertenzija?

Hipertenzijom se smatra stanje kod kojeg su vrednosti krvnog pritiska trajno na nivou ili iznad 140/90 mmHg. Predstavlja glavni faktor rizika od razvoja moždanog udara, srčanog udara, prestanka rada srca, aneurizme arterija i nekih oblika hroničnog oštećenja bubrega. Visoki krvni pritisak odgovoran je za prosečno 7,1 miliona smrti godišnje širom sveta. Na pritisak možete uticati i promenom ishrane, ako želite da ga snizite obavezno jedite dovoljno voća i povrća. U svoj dnevni jelovnik uključite ribu, ulje lanenih semenki, sok brusnice i celera, jabukovo sirće, lubenicu, maslinovo ulje, žitarice od celog zrna i krastavce. Smanjite unos soli – preporučena dnevna količina iznosi jedna kafena kašičica.

Šta je to hipotenzija?

Hipotenzija ili niski krvni pritisak jedna je od češćih tegoba s kojima se susrećemo, a podrazumeva sistolni pritisak niži od 90 mmHg ili dijastolni niži od 60 mmHg. Kod niskog pritiska javlja se vrtoglavica (pogotovo prilikom naglog ustajanja), malaksalost, zamagljen vid, opšta slabost ili nesvestica. Ako je hipotenzija izraženija i traje duže, može se javiti nepravilan rad organa zbog slabog dotoka kiseonika, pa čak i šlog. Pritisak možete povisiti tako što ćete povećati unos soli, a lekar može odrediti tačnu količinu koju ne bi trebalo da prekoračite. Takođe se preporučuje veći unos vode i kofeina kako biste sprečili dehidraciju.

Foto: markuso / freedigitalphotos.net