Nizak pritisak stvara umor

Ljudi koji boluju od niskog krvnog pritiska teško podnose leto, jer vrućina dodatno otežava pumpanje krvi ka srcu, a pritisak obara i dug boravak u zatvorenoj prostoriji, gde ima puno ljudi, zbog manjka kiseonika.

Ako vam se često dešava da se teško ujutru budite i ustajete umorniji nego što ste legli, uz to vas muče pulsirajuća glavobolja, vrtoglavica, poremećaj svesti i vida (crno pred očima), imate slabu koncentraciju i loše pamtite, razdražljivi ste i brzo se zamarate, trebalo bi da potražite savet lekara jer svi pomenuti simptomi ukazuju na hipotenziju ili nizak pritisak. A to je pritisak manji od 100/60 mm Hg izmeren više puta u ambulantnim uslovima uz postojanje simptoma i odsustvo drugih bolesti.

Osobe koje imaju nizak krvni pritisak teško podnose leto. Vrućina utiče da se pritisak dodatno spušta, pa se tako kod mnogih simptomi hipotenzije dodatno pojačavaju (naročito osećanje umora i manjka energije).

Pritisak obara i dug boravak u zatvorenoj prostoriji, gde ima puno ljudi, zbog manjka kiseonika, a ne prija ni dugotrajno stajanje jer se mišići nogu stežu, a krv u venama sporije vraća prema srcu.

Ovo stanje automatski dovodi do pada krvnog pritiska, koji ne samo da pogoršava umor, već može da dovede i do gubitka svesti.

- Arterijski pritisak je vitalni parametar i odlično pokazuje ne samo trenutno stanje kardiovaskularnog sistema već i mnogih drugih važnih sistema i organa u ljudskom telu - objašnjava dr Arsen D. Ristić, docent Medicinskog fakulteta u Beogradu, lekar specijalista Klinike za kardiologiju i zamenik direktora Poliklinike Kliničkog centra Srbije. - On je, međutim, jedan od najvarijabilnijih parametara koji se i kod zdravih osoba jako menja u zavisnosti od uslova spoljašnje sredine, fizičkog napora, psihičkog stresa, a kod bolesnih u zavisnosti od stanja krvnih sudova, njihove elastičnosti, srčane snage, funkcije bubrega i nadbubrežnih žlezda, kao i funkcije štitne žlezde. Kada je veoma toplo pritisak pada, na hladnoći pritisak u ljudskom telu raste, ali se sve to veoma diskretno menja i dobro podnosi ukoliko klimatske promene nisu nagle.

Posebno je fatalno ukoliko se izlaganje toploti kombinuje sa velikom količinom alkohola, koji takođe "obara" pritisak.

- Kada su velike vrućine, a još važnije, kada su nagle promene spoljašnje temperature, izbegavajte teške fizičke napore napolju, povećajte uzimanje tečnosti i u dogovoru sa lekarom korigujte dozu lekova - savetuje dr Ristić. - Većini srčanih bolesnika u toku leta treba nešto manja doza lekova za visok pritisak nego zimi. Kad god je moguće treba se postepeno izlagati toploti i u vrelim danima koristiti jutarnje ili kasne večernje sate za sve aktivnosti van kuće.

Klima-uređaje treba racionalno koristiti tako da razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bude veća od šest stepeni, a da se onda postepeno dalje menja kada već neko vreme provedete u klimatizovanom prostoru.

SAMOPOMOĆ U ŠEST KORAKA

1. Dok stojite, savijajte prste na nogama i premeštajte težinu tela s jedne noge na drugu, jer se radom mišića pumpa krv iz vena prema srcu.

2. Savijanjem prstiju na nogama,+ zatežu se i mišići trbušnog zida, a to dodatno pospešuje dovod krvi ka srcu.

3. Dišite duboko, punim plućima, jer se tako stvara veći pritisak u grudnom košu, koji pomaže pumpanje krvi iz donjih delova tela.

4. Ukoliko noću osetite potrebu da odete u toalet, sedite u krevetu dva minuta pa tek onda ustanite.

5. Budite fizički aktivni.

6. Ukoliko osećate usporen srčani rad, mučninu i vrtoglavicu, nakašljite se i to ponovite više puta u sledećih 10 minuta, a za to vreme popijte pola litra tečnosti.

Foto: freedigitalphotos.net