Život na tabletama

Zavisnost od lekova sve više uzima maha, naročito među ženama i mladima. Teškoće srednjih godina muškarci otklanjaju alkoholom, a žene - tabletama.

Ko ujutru popije tabletu za jačanje imuniteta, posle doručka vitaminski kompleks umesto voća i povrća, predveče lek za glavobolju nakon napornog posla, a potom i pilulu za uspavljivanje , na sigurnom je putu da postane tabletoman!

„Kljukanje“ tabletama postala je svakodnevica u Srbiji, pa je sve više zavisnika od raznih šarenih pilulica. Među njima ima najviše zavisnika od lekova za smirenje, a stručnjaci upozoravaju da njihov broj stalno raste.

Prema rečima dr Snežane Alčaz, psihijatra iz Bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, u njihovu ustanovu svakodnevno se jave od dva do tri pacijenta koji „žive na sedativima“:

"Tabletomaniju, odnosno zavisnost od lekova koji imaju psihoaktivne efekte, ne izazivaju svi lekovi. To mogu biti lekovi za smirenje, zatim, tablete koje stimulišu centralni nervni sistem (na bazi amfetamina) i lekovi protiv bolova, grupa analgetika koji imaju uspavljujuće dejstvo."

Lek za smirenje izgleda je najpotrebniji sredovečnim ženama. Jer, prema rečima dr Alčaz, žene u tom periodu muče mnogobrojni problemi: hormonske promene, briga o ostarelim roditeljima i deci u tinejdžerskom uzrastu, karijera je dostigla vrhunac ili je u padu, javljaju se prvi znaci starenja...

"To nisu žene sa socijalne margine, to su prosečne žene, prosečnih primanja, službenice... Muškarci u tom periodu posežu za alkoholom, a ženama je „lakše“ da se srede uz pomoć leka za smirenje. To je nekako, društveno prihvatljivije od čašice," kaže dr Alčaz.

Zbog toga, nije ni čudno što zavisnost od benzodiazepina raste. To je, prema rečima dr Alčaz, kulturološki fenomen.

"Kod nas gotovo da nema kuće koja nema nešto od benzodiazepina," upozorava naša sagovornica.

"Većina smatra da je 'normalno' ponekad uzeti lek za smirenje, a roditelji ih čak daju i maloletnicima kad imaju teške trenutke."

Oni koji piju benzodiazepine, sebe ne doživljavaju kao ljude koji imaju problem. Za pomoć se jave kad zavisnost uznapreduje, kad njihovo ponašanje dovede do posledica, kad porodica reaguje ili kad postanu neproduktivni na poslu.

Tablete, poput paracetamola i ibuprofena, mogu da stvore psihološku naviku uzimanja, a one jače i novije mogu da uzrokuju i mnogo veće probleme. Osim toga, ako se prekorači navedena dnevna doza, one uzrokuju i fizičku zavisnost. Opijatni anlagetici sadrže morfijum, kodein, fentanil ili druge supstnce koji su bliske heroinu. Oni imaju sposobnost da se vežu za opijatske receptore i mogu da stvore zavisnost.

"Kod nas nema puno lekova koji sadrže morfijum ili kodein koji mogu da izazovu zavisnost, a koji su rasprostranjeniji u zapadnim zemljama, što u neku ruku olakšava situaciju. Jedini lek na našem tržištu koji sadrži kodein je kafetin. Sporadično imamo pacijente koji se leče od zavisnosti od kafetina, ali pošto ga on sadrži u maloj količini, ne može tako brzo i tako tešku zavisnost da izazove," objašnjava dr Alčaz.

Prema njenim rečima zavisnost nastaje kada se nakon dužeg uzimanja ovih lekova poveća otpornost. Kad lek više ne deluje, povećava se doza. Kod nekih ljudi zavisnost od lekova za smirenje može da nastane u roku od četiri nedelje! To su lekovi koji se i u tretmanima anksioznosti ne daju na duži vremenski period da ne bi stvorili zavisnost.

Nisu svi podjednako prijemčivi za zavisnost od tableta. Od organizma i psiohološke strukture zavisi da li će se čovek „navući“ na neki lek ili ne.

"Osobe koje nisu razvile određenu zrelost i samostalnost, koji su zavisne od drugih, nemaju svoj integritet, podložnije su zavisnostima. Ili, oni koji imaju problem, osećaju anksioznost, a nisu spremni da se jave lekaru, imaju depresivan poremećaj, vide da im je kvalitet života loš, i u samolečenju počinju da uzimaju supstance koje mogu u početku da pomognu, ali vremenom se ta doza povećava i prelazi u zavisnost."

Mladi, s druge strane u zavisnost ulaze zbog neponovljivog osećaja euforije, komfornosti, raspoloženja. Lekovi u kombinaciji sa alkoholom u početku imaju sve te efekte, a kad dođe do fizičke zavisnosti, lekovi se uzimaju da ne bi došlo do krize.

"Kriza se karakteriše nervozom, nesanicom, uznemirenošću, osoba ne može da podnese zvuk, miris, buku, a može da dođe i do epileptičnog napada. Jer, lekovi za smirenje usporavaju rad mozga, i ako dođe do naglog prekida uzimanja, dolazi do ubrzanog rada moždanih talasa i epileptičnog napada," kaže dr Alčaz.

Lečenje je individualno, i sastoji se u odvikavanju, smanjivanjem doze leka, ili zamenom tih lekova drugim lekovima koji usporavaju rad mozga i omogućavaju da se izbegnu negativni efekti krize, a koji ne izazivaju zavisnost. Terapija traje u zavisnosti od količine lekova koji se piju. Tako, na primer, pacijent koji uzima i do 100 tableta dnevno ne može brzo da se „skine“ sa te doze. Postoje i ljudi koji su vrlo osetljivi na promene doze, reaguju psihičkim ili fizičkim simptomima.