Razlike između H1N1 i običnog gripa

To znači da su pandemijom zahvaćeni pretežno mlađi, kod kojih se uglavnom opisuju slučajevi teške ili fatalne bolesti.

Do danas, najveći broj slučajeva i smrtnih ishoda registruje se kod odraslih ispod 50 godina, u odnosu na retke slučajeve smrtnog ishoda kod starijih.

Kod sezonskog gripa se oko 90 odsto teških i fatalnih slučajeva dešava kod ljudi od 65 godina ili starijih.

Kliničari širom sveta prijavljuju veoma teške forme bolesti kod mladih i zdravih osoba, što se retko viđa tokom sezonskih infekcija influencom. Kod tih pacijenata, virus direktno inficira pluća izazivajući teške respirataorne poremećaje, kažu stručnjaci.

Povećan rizik tokom trudnoće je konzistentno dobro dokumentovan iz različitih zemalja, a značajnost rizika je utemeljena i u činjenici da su češće zaraženi mlađi ljudi.

Takođe i respiratorne bolesti, posebno astma, kardiovaskularne bolesti, dijabetes i imunosupresija su stanja koja povećavaju rizik od teške i fatalne bolesti, a Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da širom sveta živi više od 230 miliona ljudi sa astmom i više od 220 miliona ljudi sa dijabetesom.

Nekoliko studija u svetu je ukazalo i na visok rizik za hospitalizaciju i smrtne ishode među marginalizovanim populacijama koje žive u lošim socio-ekonomskim uslovima, a koji je i do pet puta veći u odnosu na opštu populaciju, jer je uslovljen i lošim životnim standardom i zdravstvenim stanjem ovih osoba.

Stručnjaci ukazuju da je sezonski grip respiratorna zarazna bolest izazvana humanim virusom influence (A i B) i javlja se u epidemijama, a zaraznost je najveća odmah po nastanku simptoma i najčešće traje 5 dana, kod dece do 7 dana.

Simptomi sezonskog gripa su povišena temperatura - iznad 38 stepeni , bolovi u mišićima, kašalj, nos koji curi ili je zapušen.

Grip se najefikasnije širi sa osobe na osobu direktnim kontaktom - putem kapljica prilikom kašljanja i kijanja zaražene osobe, a prenosi se i indirektno, preko ruku ili kada se kapljice iz sekreta nosa i grla nađu na predmetima koje svakodnevno koristimo.

Naglo širenje gripa tokom jeseni i zime predstavlja sezonsku epidemiju gripa i smatra se da zbog visoke zaraznosti od 5 do 15 odsto svetske populacije oboli od gripa.

Za razliku od sezonskog, u toku pandemije zaraznost, broj obolelih i smrtnost su znatno veći.

Mere zaštite od gripa obuhvataju redovno pranje ruku tekućom vodom i sapunom, pokrivanje usta i nos maramicom prilikom kijanja i kašljanja, upotrebljenu maramicu treba odmah baciti u kantu za otpatke, ukoliko nemate maramicu pokrijte usta i nos nadlakticom, a ako kinete u dlan odmah operite ruke, izbegavanje rukovanja, grljenja i ljubljenja ako kijate i kašljete, ostanak kod kuće kada je osoba bolesna i obavezna konsulatcija sa lekarom opšte prakse.

Vakcina protiv novog gripa u Srbiji se, kako kažu nadležni, očekuje početkom 2010. godine, a vakcinacija će za deo populacije (zdravstvene radnike i zaposlene u javnim službama) biti obavezna dok će za ostalo stanovništvo biti na dobrovoljnoj bazi.

Obavezna vakcinacija će biti besplatna, dok će je ostali građani plaćati u okviru participacije.

Vakcinu će moći da prime deca od šestog meseca, ali uz konsultaciju sa pedijatrom, ona nije štetna za trudnice, ali će ih primati samo uz nadzor lekara.