Operaciju katarakte ne treba odlagati

Operaciju katarakte, na koju u državnom zdravstvu čeka više od 20.000 pacijenata, ne bi trebalo previše odlagati, upozoravaju stručnjaci. Jer, tada je sama intervencija za pacijenta, i za hirurga teža. Zbog neophodnosti da se u tim slučajevima primenjuje veća snaga ultrazvuka, može da dođe i do oštećenja okolnih tkiva.

Docent dr Zora Ignjatović, oftalmolog u Klinici "Miloš", članici "Medigroup", kaže da kataraktu ili zamućenje sočiva treba operisati onda kada tegobe koje izaziva počnu da ometaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti: slabiji vid koji onemogućava čitanje, pojava zablještenja kada je sunce jako, odnosno od farova pri noćnoj vožnji...

Takođe, i svaka promena dioptrije "na bolje" kod ljudi koji već dugo nose naočare za čitanje može da bude znak zamućenja sočiva. Ovo se dešava kada je katarakta u centralnim delovim sočiva i dovodi do toga da sočivo prelama svetlo drugačije, pa osoba počne bolje da vidi na blizu, a lošije na daleko.

Bolest napreduje individualno, od nekoliko meseci do nekoliko godina. Kako bolest više napreduje sočivo postaje sve tvrđe, a samim tim se i teže uklanja.

- "Zlatni standard" u razvijenom svetu za operaciju katarakte je fakoemulzifikacija ultrazvukom - objašnjava za "Novosti" dr Zora Ignjatović. - Kroz mali rez se postavljaju meka sočiva, koja su sada vrlo savršena, nemaju aberacije, asferična su i koriguju i neke druge udružene bolesti, recimo astigmatizam na rožnjači. Tehnologija kojom se uklanja zamućeno sočivpo je ultrazvuk. Ukoliko je katarakta zastarelija i sočivo je tvrđe, treba da se koristi veća snaga ultrazvuka, što može da šteti okolnim tkivima, naročito rožnjači. Ovakva operacija je malo duža, a pacijent neće progledati sutradan kao posle intervencije prosečne katarakte, nego će videti mutno nekoliko dana ili čak i nedelja dok se rožnjača oporavi.

Operacija može da se radi u anesteziji kapima, a lokalna se daje pacijentima koji ne sarađuju sa hirurgom, kolutaju i mnogo pomeraju oko i glavu. Sama intervencija traje od sedam do 10 minuta, kod tvrdih sočiva i nešto duže, a ukupno sa širenjem zenica i pripremama, oko sat i po do dva. Tokom operacije pacijenti imaju držač za kapke, ne mogu da trepnu, i moraju da gledaju u svetlo mikroskopa.

- Tokom pripremnih pregleda razgovaramo sa pacijentom koju bi dioptriju želeo posle operacije - objašnjava dr Ignjatović. - Pitamo čime se bavi, da li vozi kola, čita, radi na kompjuteru, šta mu je hobi. Onda objasnimo kakve su mogućnosti. Ugradnjom odgovarajućeg intraokularnog sočiva, kad uklonite zamućeno, postavljate veštačko koje ima svoju dioptriju. Postoje aparati sa vrlo sofisticiranim softverima koji na osnovu nekih parametara oka, na osnovu matematičkih formula izračunavaju koju dioptriju treba da ugradimo. Kad radimo te kalkulacije, poštujemo želje pacijenata.

Stariji pacijenti najčešće biraju ono na šta su navikli, a to je da dobro vide na daljinu i da imaju naočare za čitanje. Međutim, monofokalna sočiva nemaju sposobnost akomodacije, i ne mogu da "izbistre" vid i na daljinu i na blizinu. Zato kod pacijenata koji žele da reše obe dioptrije, mogu da se ugrade multifokalna sočiva koja imaju više fokusa, za daljinu i za blizinu.

- Ipak, moramo da im predočimo i potencijalne mane ovih sočiva - ističe dr Ignjatović. - Oko 10 odsto pacijenata nakon ugradnje ovih sočiva ima fenomene zablještenja kao da gledaju kroz vodu ili rasipanje svetlosti farova. Period prilagođavanja na ova sočiva traje oko mesec dana i većina se privikne na ta dva fokusa.

Uglavnom se u istom danu ne radi operacija na oba oka, kako bi se izbegli rizici od mogućih komplikacija. U slučajevima kada se hirurg ipak odluči da oba oka radi u istom aktu, recimo kod teško pokretnih osoba i invalida, ili kod dece koja se operišu u opštoj anesteziji, drugo oko se operiše kao da je drugi dan. To znači da se hirurg ponovo oblači, sve se ponovo steriliše, čak se ne koristi infuzioni rastvor iz iste kutije.

- Sočivo koje se ugradi ostaje zauvek, ne mora da se menja čak iako se ugradi u detinjstvu - napominje dr Ignjatović. - Bolest više ne može da se ponovi, ali može da se javi tzv. sekundarna katarakta. Na delu sočiva koje ostaje u oku, kapsuli, kod trećine operisanih može da se stvori ožiljak što dovodi do zamućenje vida. Ovaj problem se brzo uklanja poliranjem laserom.