"Mikrobi su mogli da izađu iz svojih skrovišta"

Beograđani su tada rekli, podseća na navode iz dokumenata Tiodorović, "da postoji opasnost da mikrobi izađu iz svojih skrovišta i da se razmile po varoši".

Niš je ustupio zemljište i Pasterov zavod je zvanično otvoren na tri kilometara od centra grada, a Srbija je tako dobila najstariju ustanovu tog tipa na Balkanu, bila je među prvim zemljama koja je uvela zakonske odredbe iz te oblasti i vrlo rano počela da se bavi zaraznim bolestima.

Istine radi, kako kaže Tiodorović, prva inicijativa potekla je od civilnog saniteta i doktora Ljubomira Stojanovića, ali najveće zasluge pripadaju načelniku vojne sanitetske službe Mihailu Miki Markoviću čija se bista, uz bistu Luja Pastera, nalazi ispred zgrade Zavoda.

U Nišu je počela proizvodnja vakcine protiv velikih boginja.

Oktobra 1900. Marković je bez vode i struje, uz petrolejku, uradio "trepanaciju pitomog zeca za dobijanje rabičnog fiks virusa" i prvi bolesnici koji su dovedeni u Niš na lečenje od besnila, zbog ujeda vuka, bili su iz čačanskog kraja.

Tiodorović podseća da je sve do tada Srbija uvozila animalnu limfu, a bolesne slala najčešće u Peštu na lečenje što je za siromašnu zemlju bio veliki izdatak.

"Postojalo je uvek protivljenje vakcinaciji" kaže Tiodorović koji je epidemiolog i dodaje da je otkriće vakcine ravno otkriću zdrave pijaće vode.

Vakcine su spasile milione ljudi, o velikim boginjama se govori sada kao istorijskom događaju, jer njih više nema i želja je onih koji se bave imunizacijom da se to desi sa svim drugim bolestima, dodaje Tiodorović.

"To nije moguće uraditi, jer kao što se čovek prilagođava prirodi, tako se prilagođavaju mikrobi i uvek postoji opasnost od pojave neke nove bolesti sa izmenjenim karakteristikama", upozorava Tiodorović.

Zato i stalna bitka za vakcinaciju i imunizaciju, je cilj koji će stalno biti pred nama, napominje on.

Prvi stalni upravnik Pasterovog zavoda bio je dr Dragutin Petković, a u objektu se danas nalazi Muzej preventivne medicine i knjiga utisaka u koju su se, prilikom poseta 1923. i 1924. godine upisali kralj Aleksandar Karađordjević i kraljica Marija.

Grk Gerasim Alivizatos uveo je sopstvenu metodu lečenja besnila koja je nazvana po njemu.

U prvih šest godina rada u Pasterovom zavodu je proizvedeno oko 1,2 miliona porcija animalne limfe, a u prvih pet godina lečeno je od besnila ili zbog sumnje na besnilo oko 1,5 miliona ljudi, navode hroničari.

Ustanova 1923. prerasta u Epidemiloški zavod, 1926. postaje Higijenski zavod , a od 2006. godine je Institut za javno zadravlje. Ustanova je u potpunosti preseljena u novu zgradu 1965.