Carski rez, potreba ili moda?

Za svaku ženu porođaj je poseban momenat u životu koji zahteva maksimalnu pažnju i koncentraciju. U najvećem broju slučajeva protiče spontano, bez ikakvih komplikacija, i u takvim okolnostima ginekolog akušer preporučuje rađanje deteta prirodnim putem. Ukoliko se dogodi da porođaj ne može da se izvede do kraja spontano, lekar donosi odluku da se završi carskim rezom.

I bez obzira na to što postoje jasne indikacije kada se carski rez izvodi, sve je veći broj, posebno poznatih trudnica u svetu, koje zahtevaju porođaj na ovakav način. Iako je javna tajna da i naše poznate ličnosti na lični zahtev dobijaju „ovu vrstu pogodnosti“, niko od stručnjaka to ne potvrđuje. Naprotiv, ističu da uporno pokušavaju trudnicu da ubede da od carskog reza odustane kada god to nije neophodno, uz naglašavanje niza prednosti prirodnog porođaja.

O tome šta je carski rez i kada se savetuje, objašnjava docent dr Jelena Dukanac Stamenković iz Instituta za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije.

- Bez obzira što postoji strah od vaginalnog porođaja, za ženu je idealno da se porodi na prirodan način, osim ako ne postoji određena bolest majke, ili je stanje ploda iz nekog razloga takvo da to ne dozvoljava. Doživljaj bola naravno postoji, ali on može da se predupredi epiduralnom analgezijom. Reč je o anesteziji koja se lokalno ubrizgava sa ciljem da se obezboli materica i da žena u svesnom stanju lakše podnese celokupan porođaj. Na lični zahtev, a da zato ne postoje opravdani razlozi, carski rez se ne izvodi, jer to ne dozvoljava ni naš zakon. U zemljama sveta pravno je ova oblast drugačije regulisana pa se carski rezovi izvode bez obzira da li za to postoje indikacije ili ne. Primera radi, od ukupnog broja porođaja, carskim rezom u Engleskoj obavi se sedam odsto porođaja na lični zahtev, u Nemačkoj 4,8 odsto, a u Brazilu čak 35 procenata!

* Određena saznanja ipak pokazuju da su carski rezovi zastupljeni u priličnoj meri i kod nas?

- Tačno je da se u poslednje dve decenije broj carskih rezova značajno povećao. Statistika pokazuje da je pre dvadeset godina broj carskih rezova nije prelazio šest odsto, dok se danas taj procenat kreće između 25 i 30 odsto. Razlog za njegovu sve češću primenu pre svega su godine porodilje, odnosno sve kasnija odluka o rađanju. Trudnoće visokog rizika po zdravlje bebe zbog dijabetesa majke, njene hipertenzije, teških oblika bubrežne insuficijencije i srčanih oboljenja takođe uslovljavaju primenu carskog reza. U različitim hitnim stanjima kao što je prevremeno odlubljivanje normalno usađene posteljice pribegava se, radi što bržeg porođaja, carskom rezu. Za suženu karlicu sa prevelikom bebom, carski rez je način izbora, ili u situaciji kada zauzima karlični položaj, odnosno kreće napolje guzom. Virusna obolenja donjeg genitalnog trakta uključujući i sidu, predstavljaju indikaciju za ovakav porođaj, kao i odlubljivanje retine, starost trudnoće, gde porođaj iz nekog objektivnog razloga mora da se obavi pre termina, kod blizanačke trudnoće ili ponovljenog carskog reza... Mada, kada je reč o ponovljenom carskom rezu, drugi nije obavezan, ali se vodi računa o rupturi uterusa, odnosno prskanju materice. Ipak, treba voditi računa i ne preterivati sa carskim rezovima. To znači da su tri carska reza za jednu ženu sasvim dovoljna.

* Kako se carski rez izvodi?

- Carski rez je hirurška intervencija kao i svaka druga. Izvodi se tako što se prednji trbušni zid otvara po slojevima, a zatim se materica proseca da bi se beba izvadila. Sve ukupno traje oko pola sata do sat, ali ako stvari krenu neželjenim tokom, može i duže. Krvarenje iz materice može da se javi kao komplikacija, a to onda zahteva duže vreme da se sve dovede u red i porodilja zbrine na pravi način. Oporavak od carskog reza traje duže nego nakon klasičnog porođaja. Intenzivni bolovi traju jedan do dva dana, ali i mučnina zbog delovanja anestezije. Porodilja za to vreme mora da bude pod intenzivnim nadzorom lekara, pri čemu mora da joj se kontroliše pritisak i puls, stepen krvarenja, rad creva... To je zato što je nakon carskog reza povećan rizik od abdominalnog bola, ali i od oštećenja mokraćne bešike i uretera, odnosno mokraćovoda. Nakon ovakve intervencije žena u porodilištu ostaje i do pet dana, za razliku od prirodnog porođaja, kada kući odlazi posle dva dana.

* Može li carskim rezom da se planira datum rođenja?

- Može, ali samo ako je žena u terminu porođaja. U takvoj situaciji može da se dogovori za određeni dan porođaja, mada je najbolje, ako je trudnoća prošla uobičajeno, sačekati spontani trenutak. Zapravo, najbolji porođaj za bebu i za majku jeste prirodni. Postoje čak i dokazi da za genetski kod koji utiče na naš život, veliki značaj imaju dan i način na koji će se neko roditi. U stvari, beba je ta koja šalje signal majci kada porođaj treba da otpočne i ovu prirodnu zakonitost trebalo bi poštovati ako je sa trudnoćom sve u redu. Zapravo, ništa ne treba ubrzavati osim ako ne postoje zdravstveni razlozi za tako nešto.

* Koje su kontraindikacije za carski rez?

- Majka sa teškim plućnim oboljenjima treba da zaboravi na carski rez. Carski rez se ne preporučuje ni ukoliko postoje genetske anomalije ploda, kao i ukoliko su ove anomalije sa smrtnim ishodom za plod. Lekari trudnice odvraćaju od porođaja carskim rezom i kada ne postoje ovako teške medicinske indikacije. Potvrđeno je da bebe koje se rađaju prirodnim putem imaju daleko manje teškoća sa disanjem nakon rođenja u odnosu na bebe rođene carskim rezom, uprkos tome što ovakve bebe izgledaju zdrave i lepe, nasuprot često izmučenim, koje prolaze kroz vaginalni kanal. Naučnici su dokazali i da bebe rođene carskim rezom imaju nezrelija pluća, zbog čega u budućnosti mogu imati češće respiratorne probleme i određenu sklonost ka raznim plućnim obolenjima. Zbog anestetika koji se daju majci, bebe se sporije adaptiraju na spoljašnje okruženje. Određene probleme, naravno, ima i majka. Kod nje je povećan rizik za nastanak tromboze i infekcija spoljnih i unutrašnjih rezova, a može da ima probleme i sa laktacijom i otežanim dojenjem i uspostavljanjem prvog kontakta sa bebom.

PRVOROTKE

Što je porodilja starija, sposobnost glatkih mišića materice da se kontrahuju sve je slabija. Ukoliko su kontrakcije slabe, usporava se napredovanje porođaja i povećava verovatnoća za primenu carskog reza, ustanovili su britanski stručnjaci, nakon višegodišnje analize 583.843 porodilje, različitih godina.

Carski rez kod prvorotki između 30. i 34. godine povećan je tri puta, kod žena koje su se za prvo dete odlučile između 35. i 39. godine sedam puta, dok se kod trudnica koje su prvi put rađale posle 40. godine broj carskih rezova udesetostručio. Istovremeno, stručnjaci su ustanovili da se na svakih pet godina starosti žene posle 16. godine mogućnost da se porođaj obavi carskim rezom uvećava za 49 odsto, dok se dužina porođaja povećava za pola sata.